Devetnaesti april, istorijski dan. Kraj ere Kastro. Ali Kubanci, udubljeni u svakodnevne probleme kojih ima napretek i zamoreni višedecenijskom vladavinom braće Kastro, više ne mogu da se oduševe
Moja majka je rođena pod Kastrovim režimom; ja sam rođena pod Kastrovim režimom i moj sin je rođen pod Kastrovim režimom. Najmanje tri generacije Kubanaca su živele pod vladavinom dvojice muškaraca sa istom prezimenom. Ta jednoobraznost će se okončati najavom imena novog predsednika. Bilo da on sada naglasi kontinuitet ili reforme, novi početak označava istorijsku činjenicu: kraj ere Kastra na Kubi. I pored toga što je ovaj dan bez premca u poslednjih 50 godina kubanske istorije, očekivanja na ulicama Havane nisu naročito velika. Za to ima bar tri razloga. Prvi je loša ekonomska situacija zbog koje se većina građana vrti u svakodnevnom krugu preživljavanja. Razmišljanja o nekoj drukčijoj Kubi se povlače pred problemima kao što su: šta skuvati za ručak, ili: kako organizovati prevoz do radnog mesta i natrag.
Drugi razlog za takvu apatiju je povezan sa pesimizmom, koji nastaje iz ubeđenja da se u aktuelnoj kubanskoj gerontokratiji ništa neće promeniti time što će na vlast doći jedna dobro kontrolisana marioneta. Treći razlog je činjenica da niko ni ne poznaje drugi politički scenario, pa tako ni mogućnosti koje može da donese alternativa „istorijskoj generaciji“.
To osnovno fatalističko osećanje da će sve ionako i dalje da bude po starom, direktan je rezultat šest decenija koje su prošle pod vladavinom braće Kastro. Oni su postali neodvojiv i trajni deo kubanske istorije tako što su gušili klicu svake opozicije i eliminisali svakog potencijalnog konkurenta. Više od 70 odsto Kubanaca su rođeni posle onog januara 1959, kada je grupa bradatih naoružanih muškaraca nasmejana umarširala u Havanu. Ubrzo zatim, svi školski udžbenici, mediji i vladina propaganda su „revolucionare“ u maslinastim uniformama predstavljali kao oce nacije i spasioce države. Oni su širili ubeđenje da Kubu čine Komunistička partija, zvanična ideologija i čovek sa prezimenom Kastro. Sada je biologija podvukla crtu pod tim poglavljem kubanske istorije. To bi mogla biti nulta godina u kubanskoj istoriji, godina novog početka. No, umesto ljudi koji slave na ulicama, u Havani je uočljiv samo zamor. Stoički zamor miliona ljudi koji posle vrlo dugog čekanja više nisu u stanju da se oduševe.
Autorka je blogerka iz Havane
(Deutsche Welle)
Bonus video:
