NEKO DRUGI

Uticaj virusa

Najmanja šteta bi bila, jer ne bi došlo do trajnijih promena ponašanja, ukoliko bi naprosto sa dolaskom proleća virus jednostavno nestao
1967 pregleda 0 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Beta/AP
Ilustracija, Foto: Beta/AP

Veoma je teško tačno oceniti posledice epidemije kao što je ova izazvana koronavirusom. A opet, važno je videti kako bi tome valjalo pristupiti.

Ovo zato što je reč o prirodnom eksperimentu iz kojeg bi se zaista mnogo moglo naučiti. O tome kako se ponaša svetska privreda pod ovakvim iznenadnim šokom. Zasad ima relativno malo istraživanja u realnom vremenu, koja su zapravo najrelevantnija. Naknadno će biti potrebno pretpostavkama zameniti ono što se sada vidi neposredno. Tako da će nalazi biti mnogo manje pouzdani. Uz to, opasnost je da se iz posledica izvlače uzroci, što je u najmanju ruku veoma nepouzdano.

Najmanja šteta bi bila, jer ne bi došlo do trajnijih promena ponašanja, ukoliko bi naprosto sa dolaskom proleća virus jednostavno nestao. Bilo bi važno znati kako se od njegove ponovne pojave zaštititi, ali bi se privredni život obnovio u obliku u kakvom je bio pre izbijanja epidemije. Ovo je, koliko se može naslutiti, otprilike scenario političkog odgovora na suzbijanje epidemije i njenih posledica.

Mada, naravno, ostaje pitanje odgovornosti. Nije baš slučaj kao černobilski, o masovnim gladima da i ne govorimo, ali je po svemu što se zna bilo zataškavanja i prikrivanja upravo s tom nadom da će epidemija proći kako je i došla i da je niko takoreći neći ni primetiti. Naknadno se može otkriti da su stvari bile gore nego što se znalo ili izveštavalo, ali kako ljudi žive za sutra a ne za juče, posledice bi bile minimalne jer nema smisla prilagođavati se epidemiji koja je prošla.

Otprilike tako se sugeriše i kada se gleda unapred usred epidemije. Kako je reč o prirodnoj pojavi koja izbija i nestaje, nema mnogo smisla menjati planove i ponašanje kada će se stvari same od sebe normalizovati u relativno kratkom roku. Valja, naravno, učiniti sve da se kraj epidemije ubrza i da se ljudi od nje zaštite, ali nema potrebe menjati proizvodne i investicione planove.

To bi onda bile prolazne posledice epidemije. Verovatno je da će tako i biti. Nema sumnje da se kineske vlasti, ali i svi oni koji posluju s Kinom, nadaju da će upravo tako i biti. Svejedno, trebalo bi očekivati da se poveća rizik nastavka poslova po starom jer se povećava rizik da bi moglo da dođe do ponovnog izbijanja slične ili neke druge epidemije. Naravno, rizičnost ponovljenog izbijanja epidemije povećava se ukoliko je zaista i reč o ponovljenom incidentu i ukoliko su posledice značajnije. Kako ovo nije prvi slučaj i kako nije jasno da li će zaista relativno brzo nestati virus, viši poslovni rizik može da se održi duže vreme.

Što onda može da ima i trajnije posledice. One su slične onima koje nastaju ako se poveća protekcionizam. Viši rizik poslovanja utiče slično kao i carina ili necarinska prepreka. Nije, naravno, jednostavno utvrditi kako jednu veličinu pretvoriti u drugu, ali načelno je reč o troškovima koji utiču na isti način na prekogranično poslovanje. Ili, uostalom, i na poslovanje unutar tako velike privrede kao što je kineska. Politički će zadatak biti da se učini sve što je potrebno da bi se smanjio rizik poslovanja i da bi se obnovilo poverenje da je sve upravo kako bi trebalo da bude. To jest, da je rizik od novih epidemija onoliko mali koliko uopšte može da bude jer, na kraju krajeva, epidemija će uvek biti.

Obnovljeno poverenje je zapravo ključni problem, pod pretpostavkom da je reč o teškoj, ali prolaznoj nepogodi. U političkim stvarima poverenje se gotovo najbolje obnavlja ukoliko se utvrdi odgovornost. To je jedna od prednosti demokratije. Promenom ljudi na vlasti može se uticati na sve na koje je potrebno uticati da će se rizici, u ovom slučaju ponavljanja nedovoljno pravovremenog suočavanja sa epidemijom, uzimati ozbiljno. I zapravo, da ih nove vlasti neće tolerisati.

Prednost demokratije nad autokratijom jeste u tome što javnost, narod, glasači, zemlja mogu da se pokažu kao odgovorni pred sobom i pred drugima. Jer mogu da smene ljude na vlasti i tako disciplinuju one koji na vlast dolaze. To je, verovatno, ključni problem u ovom slučaju. Tako da će biti zanimljivo videti kako će se rešiti.

Autokrate obično kažu kako su upravo oni garant da će se njihovom čvrstom rukom smanjiti rizici - što je obično dodatni razlog da se ti rizici povećaju. Pa i da negativne posledice budu veće, u ovom slučaju globalno.

(novimagazin.rs)