STAV

Recesija, ante portas

Pad ekonomije, koju izaziva upravljanje krizom oko zadržavanja zaraze i smanjenja broja smrtnosti zbog covid-19 virusa, zahtijeva ozbiljne lidere na čelu institucija; lidere, koji će se baviti životnim egzistencijama; lidere, koji će se odgovorno baviti najvećim brojem privrednih subjekata. Odnosno, lideri naših institucija na press-u su morali donijeti odgovorne odluke konkretnih podrški mikro, malom i srednjem biznisu u Crnoj Gori, što bi bila najcjelovitija podrška CG domaćinstvima
2883 pregleda 5 komentar(a)
Recesija, Foto: Shutterstock
Recesija, Foto: Shutterstock

Legalno, ali nemoralno”, tako nekako je u četvrtak (19.03.2020.) na press-u zvučao ukupan skup oko predstavljanja “paketa” mjera za ublažavanje ekonomskih posljedica, u vezi krize oko korona virusa (premijer Vlade i ministri: finansija, ekonomije, rada i socijalnog staranja, kao i guverner CBCG i predsjednik IRF-a). Obraćanje javnosti naših institucija je pokazalo strateško miopijsko gledanje na tekući trenutak ekonomskog bića Crne Gore, što je očekivano, mada ne opravdavajuće. Kako?

Prvo, naši lideri i naše institucije nikada nisu izašli ispod šinjela bijega od odgovornosti. Drugo, resetovanje čitave globalne ekonomije zbog korona virusa može dostići 10-ak procenata pada u odnosu na BDP. Ako može-biti tako, važno je reagovati anticipativno, što hrabrije. Kad se već osiono krše norme oko zaštite podataka ličnosti, kroz objavljivanje spiskova, tada se može biti uporedivo “inovativan” i u korist CG ekonomije. Treće, liderski posao tekuće obavezuje da se reaguje što prije, što smislenije, i što cjelovitije.

Pad ekonomije, koju izaziva upravljanje krizom oko zadržavanja zaraze i smanjenja broja smrtnosti zbog covid-19 virusa, zahtijeva ozbiljne lidere na čelu institucija; lidere, koji će se baviti životnim egzistencijama; lidere, koji će se odgovorno baviti najvećim brojem privrednih subjekata. Odnosno, lideri naših institucija na press-u su morali donijeti odgovorne odluke konkretnih podrški mikro, malom i srednjem biznisu u Crnoj Gori, što bi bila najcjelovitija podrška CG domaćinstvima.

Naravno, omašili su. Press od četvrtka je pokazao kako izgleda kada svako vuče na svoju stranu; kako izgleda kada svako brani svoj malešni prostor moći; kako izgleda kada se svi skrivaju iza kišobrana “Vlada CG”; i, kako izgleda kada najvažnije institucije sistema ne poštuju crnogorsku ekonomiju, i ekonomski razvoj zemlje, a koriste regulativu da pobjegnu od fakta da se teret krize netransparentno planira prebaciti na privredu i građane Crne Gore.

Premijer Vlade CG se više ne može sakriti iza glavnog “talenta” totalitaraca da negativne vijesti prezentuju niži u hijerarhiji (potpredsjednik, ministri). Guverner CB CG-a je uspio da ga zarobi oko “administrativne efikasnosti bankara”, što je drugo ime za nebriganje oko strateških umirivanja sistema. I, posao premijera bi trebalo da je da ne proziva privrednike oko “sebičnosti zbog akumulirane dobiti koja treba da se vrati u sistem” (veza: subota 21.03.2020. godine intervju Vijestima). Akumulirana dobit, odnosno neraspoređena dobit je brojka u bilansu stanja, koja ukoliko se ne pretvori u novu privrednu aktivnost, kroz kredite i nove prihode (naplaćene), ne predstavlja ništa više do jalovu brojku; nije novac/gotovinski tok; nije neumanjen broj zaposlenih; nije pokriće troškova i dobavljača; nije ispunjenje poreskih prinadležnosti. U neuspješnom pokušaju da se relativizuje situacija, tokom press-a je pomenuto da Crna Gora nema “prostora za stimulacije, jer nema emisionu funkciju”. Formalno, nemamo monetarnu politiku. Suštinski, nije baš da smo tako razvojno “zarobljeni”, da nemamo strukovni i sistemski postojeći prostor da se bude korisnim crnogorskoj ekonomiji u ovakvom visoko osjetljivom ekonomskom momentu. Šta ovo znači?

Lideri naših petrificiranih institucija su bili obavezni da strateški promišljaju pet ključnih segmenata.

Prvo, budžet Crne Gore ima održivu gotovinsku rezervu, jer se planiran povraćaj rate duga na kraju marta. Korona se dešava svima, a to je objektivno jaka pregovaračka pozicija za zemlju u razvoju. Tako izborena pozicija, može da obezbijedi da se pripremi set privremenih stimulansa u poreskoj sferi, u trajanju od min šest mjeseci. Drugo, banke u Crnoj Gori zbog štednje privrednih subjekata, građana, i nerezidenata (odgovorno se isključuju depoziti javnog sektora) imaju dovoljno gotovine da narednih šest mjeseci prihvate odlaganje povraćaja svih kreditnih obaveza (bez pripisa nove kamata) i budu podrška velikim privrednim subjektima, uz obavezu obezbjeđenja nesmetanog platnog prometa. Treće, u takvoj konstelaciji podijeljenih, a uvezanih odgovornosti oko gotovinskih tokova, IRF-ov posao je trebao da se fokusira na mikro, mali i srednji biznis. Trošenje riječi o sektorima oko podrške do 3 mil. eura sa press-a je nekvalitetno institucionalno opravdanje, a kako bi se izbjegla pravilna, strateška podrška najrezistentnijem korpusu privrednih subjekata ekonomije Crne Gore. Četvrto pripada socijalno ugroženim i mora biti veće od džaka brašna od četvrtka (50 eura). Peto pripada podršci zdravstvenom sektoru, nakon rješavanja tekuće krize.

Zadatak i odgovornost premijera i njegovog šireg tima je da obezbijede dovoljne podrške ekonomiji Crne Gore. U suprotnom, odsustvo sinergijskog razumijevanja kako se ekonomija može oporaviti, upućuje da naši lideri ne razumiju šta se dešava. Recesija je već ušla u ekonomiju Crne Gore. Mnogo ljudi će izgubiti posao. Veliki broj pravnih lica će bankrotirati. Veliki broj fizičkih lica će se naći na granici životne i fiannsijske izdržljivosti. Ukupni guvernerov samopohvaljujući profit banaka s kraja 2019. već je pretvoren u značajan gubitak. Taj rizik nije izmjeren i proaktivno ublažen u četvrtak, pred javnošću Crne Gore.

A, bez produktivnih životnih egzistencija građana-nki Crne Gore, njihovog efikasnog radnog angažmana, nema potrošnje. Bez potrošnje na nivou sistema, naša država može da zatvori šalter, pošto “kapitalni projekti u fazi finalizacije” (citat) ne generišu značajnu javnu potrošnju. Tako da je očigledno da je bilo potrebno mnogo više, što prije u predlogu Vlade CG prema crnogorskoj ekonomiji. Stoga, koliko god naši lideri znali(?) šta je stvarno potrebno da CG ekonomija funkcioniše nakon ovakve povijesne krize, nije im posao da hanibalsko-barbaristički unižavaju našu ekonomiju. Iako je istina da odavno živimo “potop poslije njih” realnost, sad moraju da se uzdignu iznad sebe nedovoljno izuzetnih.

Kad se podvuče crta: na ljudskom nivou treba iskazati razumijevanje da su ovo izvanredni uslovi promišljanja strateških odluka u ime sistema. Profesionalno, ni jedan lider naših institucija koje se bave ekonomskim pitanjima ne zaslužuje podršku. U četvrtak su zajedno, no nezvanično, ukupni troškovnik izlaska iz krize suštinski prebacili na domaćinstva, mikro, mali i srednji biznis. Možda nemaju hrabrosti da takvo nešto javno iskažu, ali je lutanje oko tumačenja “moratorijuma” transparentni, bolni pokazatelj nespremnosti i ignorantskog pristupa nečemu što nije u udžbenicima, ekonometrijskim modelima, i trendovima, tj. pravilnicima, procedurama i ostalim “bakračima” partijsko-poslušničkog činovništva. Ovo je potpuno novo okruženje, koje se jedino saradnjom i hrabrim žrtvovanjima može prebroditi. Posebno, ako je već izvjesno da će prvi talas krize u Crnoj Gori trajati bar do kraja maja. Onda tek predstoji naporno oživljavanje ekonomije.