neko drugi

Izbori kao da ih nema

I dok se vodi bespoštedna borba bez sučeljavanja stavova u zatvorenoj tviter-komuni, i sporadično preko ostalih medija, gde je presedan da na taksativno izrečene napade napadnuti (Boris Tadić) isto tako taksativno i uljudno odgovori,... pred izbore se ne oseća atmosfera koja je vidna kada postoje neizvesnosti bilo koje vrste

1430 pregleda 0 komentar(a)
Nadežda Gaće, Foto: internet
Nadežda Gaće, Foto: internet

Među više od 6,5 miliona registrovanih birača sa dokumentima Srbije, značajan deo živi u inostranstvu, a ima i onih koji nikada nisu niti će učestvovati u izborima. Na biralištima se pojavljuje 3-3,9 miliona u poslednjih desetak godina, s tendencijom pada jer se i država smanjuje zbog negativnog prirodnog priraštaja, koji se približava minusu od 40.000 građana i zbog odliva u inostranstvo, koji je očigledno veliki.

Sada bi zbog ishoda koji ne unosi mnogo neizvesnosti, zbog bojkota, prema jednima, ili slabe opozicione ponude, prema drugima, trebalo očekivati relativno mali odziv birača, bez obzira na to što se sticajem okolnosti u zemlji našlo nekoliko stotina hiljada onih koji bi, da nije bilo pandemije, bili negde u inostranstvu.

I dok se vodi bespoštedna borba bez sučeljavanja stavova u zatvorenoj tviter-komuni, i sporadično preko ostalih medija, gde je presedan da na taksativno izrečene napade napadnuti (Boris Tadić) isto tako taksativno i uljudno odgovori,... pred izbore se ne oseća atmosfera koja je vidna kada postoje neizvesnosti bilo koje vrste.

Zbog epidemije koronavirusa nema skupova, ali nema ni bilborda i spotova. Vladajući SNS se distancira od vladajućeg SPS-a, insinuirajući da će, ako ne dobije preko polovine glasova, svi, pa i SPS biti u koaliciji protiv njih. Bojkotaška ideja je sukobima među strankama - koje su bile, pa više nisu, i onima koje su bile, pa su još pri tome – izgubila ionako ne preveliki uticaj - pa joj ostaje da pokuša da prisvoji apstinenciju izazvanu nizom drugih razloga. Stranke vlasti imaju i infrastrukturu, i lojalnost svojih birača, i more prilika da se na ovaj ili onaj način nameću biračima. Izlazeća opozicija svojom brojnošću ne izaziva respekt ni birača niti potencijalnih saveznika u svetu.

Prijavljene su 22 liste, prihvaćeno je 20 lista, odbijene su dve. Kada pokušate da nađete važne političke, socijalne i razvojne teme Srbije, lako možete ideje o njima da grupišete u četiri, pet različitih strategija rešavanja - možda i šest, ali u 17, 18... 20 apsolutno je nemoguće. Proevropskom glasaču se nudi desetak opozicionih opcija, tvrdim nacionalistima isto toliko - jer ih ima koji su i jedno i drugo - glasačima opozicije koji su za ozbiljne reforme ekonomije niko, ljudima iz opozicije koji misle da se ne može ne rešavati pitanje Kosova skoro niko. Mogle bi se mane ovakve političke podele karata nabrajati unedogled. No, rezultat je isti - ponuđene liste su neinspirativne i zbunjujuće.

Sve ovo govori da smo, uz mnogo institucionalnih mana i manjkavosti izbornog sistema, ovom preteranom brojnošću lista koje se takmiče za parlament samo demonstrirali nespremnost na dijalog, toleranciju, udruživanje oko ideja, a ne oko lidera - jednom rečju nezrelost. I ako bude imao četiri i ako bude imao osam lista, parlament će opet imati mnoštvo partija iz koalicija koje opstaju na kombinacijama za zajednički nastup, a ne na idejama, i neće biti ni mesto ozbiljne kontrole demokratije, a kamoli najvažniji stub vlasti. To je loše za Srbiju, loše za vlast, loše za opoziciju... ali samo volja najveće stranke vlasti i ukrupnjavanje (koliko toliko ideološko) opozicije može da započne proces popravljanja stanja demokratije u Srbije.

Ostaje da vidimo da li oni to hoće i mogu.

(novimagazin.rs)