NEKO DRUGI

Beograd mora kao Banjaluka

Zadivljuje lakoća sa kojom je Dodik izgubio vlast u Banjaluci. I kako je brzo priznao poraz. Od Dodikovog poraza imaju šta da nauče i opozicija i građani u Beogradu

7425 pregleda 25 reakcija 15 komentar(a)
Stanivuković, Foto: Screenshot/Youtube
Stanivuković, Foto: Screenshot/Youtube

Zadivljuje lakoća sa kojom je Dodik izgubio vlast u Banjaluci. I kako je brzo priznao poraz. Onaj koji je znao da viče i preti odjednom se prepodobio, na ranu da ga priviješ. Nezgrapan i netolerantan, dokazani „zaštitnik“ srpstva i srpskih interesa sveo se na prirodnu veličinu, na gubitnika „koji je tužan“.

Možda je samo jedan čovek nesrećniji zbog Dodikovog poraza, ali taj nije iz Republike Srpske. Taj je vladar svega što diše u Srbiji. On, kao priučeni epidemiolog, dobro zna da se virus rušenja korupcionaške i bahate vlasti neće završti na granicama BiH. I da se ne može zaustaviti Vulinovim specijalcima, Nešinim padobrancima, ni Batinim crnim džipovima. Od tog virusa nema vakcine.

Dodik je izgubio zato što se smučio Banjalučanima. To je mogao da vidi još u vreme protesta „Pravda za Davida“, kada je više ličio na osionog moćnika nego na ljudsko biće. I ovo je mala Davidova osveta. I njegovih roditelja, naravno.

A Vučić - da li se on smučio Beograđanima? Ako još nije, na dobrom je putu, njegovi šibicari koji razvaljuju i pljačkaju prestonicu svakako jesu. Nema te budalaštine koja im je pala na pamet, a da nisu pokušali da je realizuju. Setite se samo koliko su vrištali da će praviti gondolu na Kalemegdanu. Čak je i predsednik lično insistirao da „budu tri sajle“, da vetar ne bi ljuljao gondole.

Nisu Beograđani zaboravili ni preskupo popločavanje Trga republike, ni muzičku fontanu na Slaviji, ni bacanje para na novogodišnje rasvete, ni dim sa vinčanske deponije. Ni to da nemaju železničku stanicu.

Znaju i za čerupanje Laste i GSP-a, i prodaju PKB-a i IMT. I „Beograđanke“ kojom bilmezi nisu umeli da upravljaju. Mnoge je zabolelo i što Sava centar nije više beogradski, već privatni. I što je poklonjen.

Godinama raskopane ulice ne moraju da pamte, zbog njih psuju svaki dan. Zbog titule najzagađenijeg grada na planeti, mnogi proklinju i vlast i Beograd i život u njemu. Mafijaške likvidacije da i ne pominjemo. Kome se od ovakve vlasti u Beogradu ne povraća, on nema želudac ili mozak. Ili oboje.

Da li Beograđani žele da se ovakva vlast produži? Sumnjam. I to su pokazali u junu slabim odzivom na neregularne Vučićeve, jednopartijske republičke izbore. Svestan je toga i onaj što sve zna i o svemu odlučuje.

Od Dodikovog poraza imaju šta da nauče i opozicija i građani u Beogradu. Opozicija kako se kontrolišu izbori i kako se vodi kampanja - Draško Stanivuković momak koji će biti gradonačelnik pobedio je obilazeći grad biciklom uzduž i popreko i pričajući sa ljudima koji su u njemu prepoznali sebe. A prezreli Dodikove crne limuzine. Konačno i građani bi morali da shvate da ne mogu na dan izbora ostati u kući i kukati kako nemaju za koga da glasaju.

Pitanje vlasti u Beogradu može i drugačije da se postavi: ko upravlja sa milijardu i nekoliko stotina miliona evra NAŠIH para. I kako će ih troši, na okretanje kaldrme?

Za početak protivnici naprednjačke vlasti su u prednosti i ta prednost se zove Goran Vesić. Njega Beograđani vole kao Banjalučani Dodika. Kad jednog dana padnu, smejaćemo se sami sebi ko nam je bio vlast. Nije teško, videćete. Idu izbori i proleće 2022.

(nova.rs)