Bezbjednost Izraela je njemački “raison d’etat” - ova zakletva Angele Merkel pred poslanicima izraelskog Knesseta najcitiranija je rečenica jednog njemačkog premijera u Izraelu. Odgovornost Njemačke prema Izraelu je sada i konkretizovana: ratni brod “INS Magan” (na hebrejskom: “Štit”) izgrađen je u njemačkom brodogradilištu Kiel i predat izraelskoj ratnoj mornarici.
On je prvi od četiri korvete “Sa’ar 6” klase, koje je izraelska vlada naručila kod njemačkog koncerna ThyssenKrupp. Savezna vlada u Berlinu, po navodima ministarstva odbrane, pokriva jednu trećinu troškova projekta, okvirno 115 miliona eura.
Zadatak ratnog broda “Magan” je da štiti izraelski udio u gasnim poljima Mediterana oko kojih se biju oštre političke bitke. Koliko su njemački “stelt “brodovi važni za Izrael vidi se i po tome što je izraelska Mornarica, inače poprilično zatvorena za medije, ipak pozvala nekoliko novinara na prezentaciju.
U bazi “Gidonim” pored Tel Aviva je jedan oficir pokazao slike naoružanih ronioca Hamasa i raketa dugog dometa Hezbollaha. Za Izrael, okružen neprijateljima, more je doslovce žila kucavica: 90% svoje pšenice Izrael dobije preko brodova, 50% pijaće vode države potiče iz postrojenja za desalinizaciju na obali Sredozemlja, oko 70% električne struje Izrael dobija od gasa, koji potiče sa morskog dna. Pogode li rakete platforme za eksploataciju, država bi doslovno bila zavijena u mrak.
Gasno polje Tamar leži nekih 80 km ispred obale. Od 2013. Izrael dobija 30 miliona kubnih metara gasa dnevno iz njega. Gasno polje Leviathan, nešto južnije, više je nego duplo veće a iz njega je Izrael prošle godine počeo sa eksploatacijom. Oba polja su otkrivena prije oko 10 godina i od Izrael su od uvoznika, preko noći, pretvorila u izvoznika gasa - a maritimnu infrastrukturu ove države u mogući cilj neprijateljskog napada.
Hassan Nasrallah, šef šiitske terorističke organizacije Hezbollah u Libanu, saopštio je da “u roku od nekoliko sati” može da uništi platforme za eksploataciju gasa Izraela. Kad su Hamas i palestinski Islamski Džihad u maju 2019. za 48 sati ispalili 690 raketa na Izrael, tamošnji ministar energetike je morao da naredi prekid dopremanja gasa iz polja Tamar.
Najambiciozniji, ali istovremeno i najkontroverzniji, pipeline-projekt u Sredozemlju je EastMed, zajednički plan Izraela, Grčke i Kipra, čija bi gradnja trebalo da počne 2023. On bi trebalo da bude položen na 3.000 m dubine i da vodi od Izraela, preko Kipra, Krita i Grčke do potrošača energije na evropskom kontinentu.
Evropska unija subvencionira ovaj milijardama teški projekat sa 34,05 miliona eura jer bi on trebalo da pokrije oko 10% svih potreba Evrope za gasom, a time i jasno smanji zavisnost kontinenta od Rusije.
No, da li će EastMed - sa 1.900 km najduži podvodni gasovod na svijetu - uopšte biti izgrađen, do danas se ne zna. Sa jedne strane mnogi sumnjaju da je uopšte isplativ, a sa druge strane već mjesecima eskalira svađa oko polja gasa u istočnom Mediteranu: Turska je ljetos poslala istraživački brod koji bi u grčkim vodama trebalo da traga ga gasom. Ankara je, uz to, te grčke vode proglasila i za svoju ekonomsku zaštitnu zonu.
Turska polaže pravo na dio gasnih rezervi istočno od Krita i ispred Kipra, pa je Ankara tako natjerala libijsku vladu, oslabljenju građanskim ratom a skoro posve zavisnu od Turske, da sa njom potpiše ugovor o “ekskluzivnoj privrednoj zoni” u Sredozemlju.
Izraelski gasovod EastMed bi trebalo da vodi direktno kroz vode koje su Turska i Libija proglasile za ekskluzivno svoje, pravo koje im ni jedna treća država ne priznaje. Sa svoje se strane, Turska se vidi isključenom iz energetskog saveza “East Med Gas Forum”, kome pripadaju Izrael, Egipat, Jordan, Palestinska Autonomija, Grčka, Kipar i Italija. Stoga Turska javno prijeti da neće trpjeti gradnju gasovoda EastMed ispod svog nosa.
Uz to Turskoj nije neophodno potreban gas iz Mediterana, kaže Seth Frantzman, direktor “Middle East Center for Reporting and Analysis”, obzirom da raspolaže sopstvenim nalazištima u Crnom Moru: “Ovdje se uopšte ne radi o svađi zbog gasa ili gasovoda, nego je u pitanju nešto puno veće: ko je gospodar Mediterana.”
Od kad su se SAD povukle sa svjetske političke scene - što je počelo već pod Barackom Obamom - ovaj vojni ekspert posmatra sve veće naoružavanje pomorskih snaga “slično onome prije I svjetskog rata”. Na Bliskom Istoku su SAD ostavile vakuum u koji, prije svega, prodiru Rusija i Turska, dok se Grčka svim silama brani od neoosmanske politike Erdogana.
Izrael je time uvučen u grčko-turski konflikt. U decembru prošle godine turska ratna mornarica zarobila je jedan izraelski brod koji je u kiparskim vodama trebalo da traga za gasom. Kratko nakon toga, tursko ratno vazduhoplovstvo istjeralo je izraelski borbeni avion, tipa lovac, iz vazdušnog prostora sjevernog dijela ostrva koji je Turska okupirala 1974. Izraelski premijer Benjamin Netanyahu je izjavio da uzima vrlo ozbiljno tursku agresiju.
Ali, ratna mornarica Izraela nije baš u najboljem stanju. Stoga je njemačka isporuka ratnih brodova stvar elementarne prirode. Njemački inžinjeri i izraelski vojni eksperti su zajedničkim radom koncipirali “Magan” ne bi li ovaj brod “posve prilagodili našim potrebama”, kako reče nadležni potpukovnik u bazi “Gidonim”.
Stelt-korveta je, između ostalog, opremljena sistemom za presretanje raketa sličnog onom “Iron Dome” a zbog raketa dugog dometa Hezbollaha. Samo jedna je dovoljna da izbaci iz stroja izraelsku eksploataciju gasa, što se ne smije desiti: “Magan” će biti pozicioniran u neposrednoj blizini gasnih polja. A vatrena moć broda je “enormno odvraćajuća”.
(Die WELT)
Prevod: Mirko Vuletić
Bonus video:
