Svet je postao premali za ovu količinu podela.
Rase, nacije, vere, ideologije, generacije, polovi, seksualna opredeljenja, stepeni obrazovanja, rodni krajevi, jezici, kulturne grupe, stilovi, klubovi, klanovi, žanrovi… Jedan od valjda najtežih zadataka - posebno u ovoj logorejičnoj digitalnoj eri - jeste pokušaj pomirenja ili, daleko bilo, neutralnosti među suprotstavljenima unutar postojećih bezbrojnih pripadnosti.
Balkan, ovo naše okruženje, istorijski naviklo i navučeno na to da gine pod svakojakim barjacima, rado je i sa velikom ljubavlju spram mržnje dočekivao svaku novu podelu. Pa smo, taman eto, spremni i za ovu novu, sukladnu novoj epohi u kojoj živimo.
Dame i gospodo, drugarice i drugovi, braćo i sestre, ove i oni, posle feudalizma, kapitalizma, socijalizma i konzumerizma, čast nam je upoznati se i sa vakcionalizmom, našom novom osnovom za deobe.
* * *
Ko se do sada nije upoznao sa retorikom antivaksera, ne zna za izraz “brnjičari”. Ovaj naziv (rođak ravnozemljaškog “globusara”) označava sve ljude koji nose maske sa - parafrazirajmo narečene protivnike vakcinacije - “sumanutom idejom da zaštite sebe ili druge od virusa koji ne postoji i koji je smišljen samo zato da nas sve pokori”. Vakcinom se ljudska rasa pritom i “čipuje” i tako nadzire, premda retki umereni antivakseri smatraju i da je vakcina opasna samo zato što u sebi sadrži supstance opasne po život onih ko bi, taj isti svoj život, imunizacijom zaštitili. It`s complicated, štono bi se reklo.
Ovo povelikoj armiji pandemijskih skeptika suprotstavljeni su, na primer, vakcionalistički paničari, ponajviše zastupljeni u uređivačkim kolegijumima tiražima nezadovoljnih tabloida i portala. Oni svoj radno-histerični dan ne počinju bez objave nove tragedije koju će pandemija nad nas nadviti ako se svi ne vakcinišemo. Infodemičari, blaža verzija ovog “krila” podele, bave se svakim minutom svog postojanja novim informacijama u vezi sa vakcinom, koja bi, valjda, imala manju snagu kad mi ne bi bili o njoj valjano obavešteni. A nismo.
I ukratko, ovo je osnovna podela unutar vakcionalizma, društvenog uređenja koje počiva na tome da naša civilizacija nije upodobljena potrebama koje ima odbrana od pandemije. I da je inekcija u dve rate jedini način da se ova - po zdravstvo, ekonomiju, kulturu i politiku previše zahtevna “boleščina” - ne širi dalje. Vakcina tako, odjednom, postade temelj opstanka svega što imamo, pa i naših podela. Ni kriva ni dužna.
* * *
U našem lokalnom okruženju, više nije “in” biti nekakav “zastareli” nacionalni fundamentalista, jer je na svaki pomen reorganizacije granica, rearanžiranja istorijskog konteksta, rekonstrukcije veličine “životnog prostora” - jedini odgovor zevanje i smor. “To nas ne interesuje, imaš li ti šta o Vakcini?”
I tu sad više nije bitno čiji je Tesla ili Ivo Andrić; niti čije je Brčko a čija Prevlaka - već čiji je špric. Sada je, dakle, moderno biti Vakcionacionalista. Ova nova vrsta nacionalizma ima za zadatak da promoviše nacionalnost Vakcine. Fajzer (američka), Sputnjik (ruska), Sineštagod (kineska)… Ta jedna neka “naša” ima ogromne prednosti nad bockalicama “onih nji`ovih” vakcinatora. Mentalno zabarjačene šahovnice, orlove, ljiljane i ko bi sad sve nabrojao šta sve ne, zamenile su neke nove zastave sa ukrštenim špricevima ispod logoa farmaceutskih kompanija. Što je, s jedne strane, gotovo podjednako logično kao i svaka dosadašnja podela, a sa druge strane, zapravo predstavlja najveću tekovinu koju je Vakcina nama ovde donela. Sa granata, metaka i bajoneta konačno smo se redukovali na borbu iglom; oružjem koje je apsolutno adekvatno ulozi, snazi i značaju koju svi zajedno imamo.
U kosmosu i u svakom drugom okruženju.
Bonus video:
