Nikad mi neće biti jasno zašto nije na bolji način ispričana priča o otmici aviona na relaciji Titograd - Beograd. Dogodilo se to 21. septembra 1981. godine a niko do sad da napravi makar dokumentarac o tom prezanimljivom događaju. Zamislite, otet avion u Titogradu! To je u startu suluda priča. Četrdeset godina je prošlo, “daako” se dosjeti neko od režisera da se osvrne na ovu temu. Priča se sama dobro napisala.
Ako se uzme u obzir da su putnici u avionu bili uglavnom sportisti i glumci, jedan narodni heroj i rok pjevačica, udica gledaocima već je bačena. Dvadesetak fudbalera FK Budućnost zaputilo se bilo na utakmicu sa FK Vojvodina. Glumci u avionu bili su Žarko Laušević, Marko Nikolić i Miša Janketić.
Otmičari su targetirali upravo aerodrom Titograd jer navodno obezbeđenje i nije bilo baš najbolje. Sjetiće se mnogi, skoro do renoviranja aerodroma, mogla je rodbina da isprati putnike do vrata aviona. Baš do vrata, jer su se penjali i uz stepenice što vode do aviona.
Bilo je tu guranja i grljenja, tutkanja para u džepove, dodavanja kesa i kofera, ali i likova koji lagano svojim kolima dođu do trupa aviona da ne bi kasnili na let. Naravno da su otmičari shvatili da je aerodrom Titograd idealna tačka da se unese oružje u avion, takođe i zbog činjenice da su mnogi ljudi koji prate prijatelje i rodbinu na avion takođe bili naoružani.
Zanimljivo je i da su fudbaleri FK Budućnost tad odigrali junački utakmicu u avionu. Žarko Vukčević, napadač FK Budućnost, zaslužan je za otvaranje vrata i evakuaciju putnika, a svjetski mediji nakon te otmice aviona su pisali: “Otmičari, nemojte kidnapovati Jugoslovene, oni će kidnapovati vas.”
Ne valja do kraja spojlovati priču, koga god interesuje može lako na internetu da pronađe i imena otmičara, njihove razloge, logistiku i kako su završili. U knjizi “Otmice i udesi jugoslovenskih aviona” postoje imena svih putnika i baš svi detalji otmice. Koga baš zanima dobra priča, neka pronađe neke od putnika iz aviona, sigurno šetaju Podgoricom, a priča iz prve ruke je najbolja priča.
S toga je i fer što su i dalje međunarodni simboli aerodroma u Podgorici TGD. To odavno više nema veze sa Titom, to je sada obična šifra koja izmami osmijehe određenoj i sve manjoj grupi ljudi koja se tuda kreće.
Bilo bi lijepo ekranizovati ovu opasnu i komičnu priču. Dovoljno je pronaći putnike iz aviona, dati im priliku da se pojave na aerodromskoj pisti i prisjete se svega. Snimiti obavezno u vrijeme golden hour-a, kad potez između Ćemovskog polja i Golubovaca izgleda najljepše na svijetu.
Bonus video:
