NEKO DRUGI

Priča za gradonačelnika

U nemogućnosti da se lično obratim gradonačelniku, jer ne bi pristao da ga moja neznatnost intervjuiše, ovim okolišnim putem mu javljam kako se u jutarnjoj gužvi ponelo služb. lice u Italiji

3653 pregleda 0 komentar(a)
Foto: Betaphoto
Foto: Betaphoto

U nemogućnosti da se obratim neposredno karabinjeru koji mi je u Firenci dao besplatnu, a nezaboravnu lekciju, ovim mu se putem zahvaljujem, jer se u jutarnjoj gužvi, beše osam ujutro i beše sunčan radni dan, poneo ne treba lepše: odazvao sam se bio na telefonski poziv, iako sam upravljao motornim vozilom „škoda 120 L“, prozor mi je otvoren, mobilni mi je u levoj ruci, dok desnom držim volan, e, saobraćajac na motoru me je sustigao, bio sam u desnoj od dveju traka, lupio me po ruci u kojoj sam držao eriksonov telefon, i produžio ne zaustavljajući se.

U nemogućnosti da se lično obratim gradonačelniku, jer ne bi pristao da ga moja neznatnost intervjuiše (rekao je da će za novinare koji ga ne ljube i koji nepohvalno pišu o partiji kojoj se blagopriklonio biti trajno nedostupan), ovim okolišnim putem mu javljam kako se u jutarnjoj gužvi ponelo služb. lice u Italiji.

&

Doktor Šapić je obznanio šta možemo očekivati pod njegovim upravleniem: svaki vozač koji se u jutarnjem ili popodnevnom špicu bude zatekao sam u automobilu biće novčano kažnjen, pretpostavljam da se za one kojima ni triput naplaćena globa neće biti dovoljna predviđa zatvorska kazna ili oduzimanje vozila. Ova mera, prva za koju sam čuo otkako je Doktor umalo ne rekoh beatifikovan, morala bi nesavesne pojedince da odvrati od ekološki bezobzirne vožnje, barem u vreme kad radništvo (kome doduše pripadaju i prestupnici) hita na posao, ili se sa celodnevne šihte vraća.

Kasnije bi se, ako Doktorov san potraje još koju godinu ili još koji mandat, ta blagoslovena mera mogla primeniti i van zakonom propisanih špiceva: ono što nije prikladno i što nije dozvoljeno rano izjutra i u pet popodne, ne treba da bude dozvoljeno nikad, ni u jedno doba dana, bio ovaj radan ili neradan. Jer naučne studije, čiji je Doktor veliki pobornik, sve do jedne vele da je bolje ako se petoro zaposlenih vozi jednim kolima, nego ako je u njima ubogi vozač i niko drugi.

Proletelo mi je kroz glavu da pojedincima koji nemaju saputnike budem ja taj kvorum, da to naplaćujem po nekoj humanoj tarifi, deset puta nižoj od zaprećene kazne: neko me pokupi na Autokomandi i odvezem se sa njim do njegovog radnog mesta na Novom Beogradu, tamo, u istom jutarnjem špicu stopiram drugog pojedinca i vratim se u stari grad, onda sam slobodan do četiri popodne kad me čeka drugi deo mog radnog vremena, možda opet istom trasom, ili nekom koja vodi kroz grad, gde će silesija policajaca zaustavljati i kažnjavati sve uočene rasipnike i zagađivače. To će neminovne zastoje još pogoršati, ali stanovništvo se mora prevaspitati jednom za svagda…

Možda bi u prvih šest meseci policajci na motorima mogli da voze između usporenih ili zaustavljenih kolona i da svakome koga zateknu samog za volanom samo priprete prstom, ne zaustavljajući se i praštajući mu što se vlada nerazumno, pa kad probno razdoblje mine, Doktorov zakon stupa na snagu.

Zakonodavac možda još nije stigao da razmisli kako će kažnjavanje izgledati u praksi, ili, što je mnogo verovatnije, možda planira da kamerama, kojima će biti načičkane glavne saobraćajnice, gospodski snimi počinioce i da im onda poštom dostavi uplatnicu sa pratećom pretećom porukom, Grad će kupiti koliko bude potrebno kamera, neke mogu biti ugrađene u retrovizore na motociklima saobraćajaca, uperene sa obe strane u automobile (ima doduše vozila sa zatamnjenim staklima, ali njima je sevap oprostiti, iako ih možda vozi samo jedna neidentifikovana duša).

&

Ubogi predsednik opštine nije naravno mogao da uredi saobraćaj u prestonici, nije mogao da sagradi metro, ali bi mogao znati da je javni prevoz u Beogradu ovakav kakav je, radni ljudi i građani radosno bi ulazili u čiste autobuse koji idu po poznatom redu vožnje, ne bi sedali u svoj auto kad bi se mogli osloniti da će makar svakih pola sata naići tramvaj… I ne znam šta je gore: ako je gradonačelnik čuo da se negde tako postupa sa samcima-vozačima, ili ako je to njegov vlastiti zamysel. Ako se ugleda na neki ugledan polis, ja se ni sa tom merom uglednog polisa ne slažem, ali kazniti nekoga ko se dovija kako da preživi u gradu sa javnim saobraćajem poput našeg - to smatram krajnje neučtivim, da se poslužim izrazom mog druga Denje.

Načuo sam da je inovator ustoličen na istorijskoj sednici gde nije postojao kvorum, ali ako je to i tačno, zašto bi se vaterpolista na to obazirao? To je kao kad tvoj tim, sa igračem manje, ipak pobedi: takav je trijumf još slađi.

(Peščanik.net)