STAV

Žena ili dama

Svako ko čita ovaj tekst zna dobro koja je razlika u Crnoj Gori između „žene“ i „dame“ i nepotrebno je objašnjavati
217 pregleda 3 komentar(a)
žena, pisanje, Foto: Shutterstock
žena, pisanje, Foto: Shutterstock
Ažurirano: 03.02.2019. 17:31h

Evo nam još jedne „zanimljive” medijske teme u svakodnevici svake vrste oskudnosti, naraslih međuljudskih tenzija (ne samo kod nas) i sve pesimističnije sjutrašnjice (ne samo zahvaljujući našoj političkoj eliti  nego i šire). 

Dva lidera partija u nastajanju (ili nestajanju) u svom ličnom javnom  promišljanju  iskazali  su stav  da bi u Crnoj Gori bilo dobro da na predsjedničkim izborima kandidat bude žena (kaže jedan), dama (kaže drugi).  Ne smije se previdjeti različitost ovih pojmova koju pune vjekovi borbe žena za ravnopravnost, ne sa „gospodom“ nego sa muškarcima. Svako ko čita ovaj tekst zna dobro koja je razlika u Crnoj Gori između „žene“ i „dame“ i nepotrebno je objašnjavati. Onaj ko ne razumije ovu razliku ili je ozbiljno „slijep po potrebi“ ili oziljno glup. Plašim se da je tako i sa onima koji ozbiljno uzimaju u razmatranje izjave ovog tipa, a da  politički lideri nisu personalizovali osobe koje su iza njihovih stavova.

Ali eto, da uslovno prihvatimo tu mogućnost, što znači da isključimo  analizu političkog  konteksta i poziciju žena u tom procesu, kao i analizu vrijednosnog okvira  koji je afirmisan u dugom periodu „kuvanja žaba“ od strane političkih elita što režira naše svakodnevne živote...  Dakle, racionalno,  ništa ne bi trebalo da bude sporno u tome da kandidat bude žena jer je sigurno da u Crnoj Gori u javnom djelovanju postoje žene (nema ih mnogo, ali postoje) kojima svakako ta pozicija po kvalitetu njihovog djelovanja više pripada nego muškarcima koji su na javnoj sceni. Lično sumnjam  da bi se i jedna od njih prihvatila te odgovornosti  uz dodatan „mali” zahtjev lidera   da bude „ujediniteljka“, prevedeno na realno stanje -  da političari „imaju konsenzus“ oko nje (možda je lakše postići konsenzus oko „dame“ nego oko „žene“?). Što se nje same tiče izgleda  da se ona „nema oko čega  pitati“ jer su zadaci za nju definisani. Ne treba ona da predstavlja (vodi) državu nego da bude „majka spasiteljica“ (žena koja ujedinjuje)  ili „ukras“ (dama) opozicije, što znači  da bude u funkciji neinventivne opozicije, intrumentalizovana od strane onih koji „podržavaju“. Ona ne treba da ima integritet već samo formalitet  da bi dobila podršku. Njihova podrška ženama  provjerena  je ne samo po njihovoj volji izostanka žena sa mjesta odlučivanja nego i po njihovom ponašanju - izostanku sa   pločnika ispred Skupštine (ne zna se kako bi bilo da su na pločniku bile dame, tako da ćemo morati sačekati da one legnu). Oni znaju  sokoliti žene! Njihova ovjereno poštovanje  i priznanje  ženama - majkama  u parlamentu   je „prizor“ bez konkurencije - rješavanje  nataliteta i socijalnih problema „naknadama” u osvit izbora.  Znamo kako se sprovodi. U osvit novih  izbora žene Crne Gore treba da ponovo budu zavedene  „ponudom koja se ne odbija“ to jest svilenim gajtanom koji će ih pridaviti jer se na to računa (kod nas,  a i šire). 

Znamo da će naredne izbore rješavati mali broj ljudi i da ni jednoj političkoj partiji nije sigurno. Makar mali broj, makar  samo one koje su  u prethodnoj odluci (zakonu) zahvalno vidjele „malo sigurnosti i mira u svom životu“ (najmanje 15 hiljada, nije malo!) i koje su izigrane političkim marifetlucima, dobro će misliti kome će (ili neće) dati povjerenje. Ponude i garancije  moraju biti mnogo ozbiljnije nego ono što smo gledali/e do sada. Dobro bi bilo da partije  to jest lideri  opozicije (o liderima se radi - nema liderki) nađu konsenzus  o tome koji su interesi ljudi i što je opšte dobro u Crnoj Gori, kojim smjerom se razvijati, kako dovesti ravnopravnost i blagosatnje u sve sfvere života  žena, pa će lako biti sa kanidatom/kinjom jer će taj/ta biti izraz vlastitog kredibiliteta i njihove volje. U Crnoj Gori ljudi su to na izborima prepoznavali i podržavali,  pa će to i naredni put. Sigurno je da mašinerija vladajuće elite više ne funkcioniše na način koji je to ranije činila što  daje dosta prostora ozbiljnoj opoziciji. Ne treba „dizati prašinu“ ako nema sigurnog zajedničkog predloga, nije fer.