BLOG

Putevi radikalizma

Zajednička nit svakom radikalizmu je ova ili ona vrsta gubitka svrhe, cilja u životu...
0 komentar(a)
Šarlotsvil, Foto: Reuters
Šarlotsvil, Foto: Reuters
Ažurirano: 03.02.2019. 23:46h

Nudim na uvid novi tekst, iz Voxa, o putevima radikalizacije mladih. Zašto se ljudi radikalizuju, zašto postaju deo ISISa ili KKK, svejedno? Naravno, kao što je dosta nas ovde pričalo svih ovih godina, radikalizacija klinaca nema ništa s religijom. Da nema Kurana, našli bi albume Judas Priest ili nekakve opskurne mudrace. Islam je potpuno efemeran u čitavom tom problemu. Ali radikalizacija itekako ima sa problemima ljudi, kako društvenim tako i ličnim.

Društveni problemi se pre svega odnose na očekivanja ljudi. Primerice, kako se to u tekstu navodi, Ameri se uzdižu sa idejom da su svi u nekoj vrsti reda ka vrhu društvene lestvice, da imaju big mansions, da putuju po svetu kao gazde, da ih ne drže banke i kreditori za dugove... Naravno, stvarnost je potpuno drugačija, i sudar sa tom stvarnošću mnoge ljude vodi u radikalizaciju, u ideju da ne žive u svojoj zemlji, zemlji koja im je obećana, tj. da im je ista oteta. Slična stvar je i evropskim muslimanima. Dodajte na to izazove odrastanja, seksualne frustracije i slično, u kombinaciji sa modernim gadgetima dobijate opasnu i zapaljivu smesu koja se manifestuje kao ISIS odnosno KKK.

Često se kaže kako je religija glavni uzrok radikalizacije. Međutim, kao što vidimo, zajednička nit svakom radikalizmu je ova ili ona vrsta gubitka svrhe, cilja u životu. Ideja svrhe, životnog cilja je, onako, po mom nekom sudu, dosta religijska. Odatle bih rekao da su pozivi na ukidanje islama, judaizma, budizma, hrišćanstva, religija, zapravo, prilično naivni i kontraproduktivni. Ljudi ne mogu opstati bez vere u smisao postojanja. Bez nje su izgubljeni. Meni se pre čini da je rešenje u formulisanju nekakve globalne religije, tj. religije koja bi bila zajednička svim ljudima (vera u ljudska prava i ljudske slobode u tom smislu sasvim ispunjavaju tu funkciju, ali su, po mom sudu, malo previše apstraktna i nedovoljno isključiva, tj. kao što vidimo ne mogu istisnuti i zameniti primitivnije forme verovanja).

Autor: princi (blog.b92.net)