Dosta je u proteklim danima bilo mračenja, okrenimo se malo vedrijim temama, bacimo pogled na stranice moje omiljene žutare, Blica, na kojima se uvek može pronaći poneka "topla ljudska priča", poput, recimo, (foto) reportaže o Tatjani Stanimirov, devojci koja je dala da joj se na ruci krupnim, zvaničnim, čiriličnim slovima istetovira: "A. VUČIĆ" i tim činom - kako pravovremeno i objektivno izveštava Blic - "zapalila internet".
Ako se možda pitate zašto je to Tatjana učinila, evo njenog odgovora: učinila je to, kaže, zbog "evropskog puta" i "svega što je Vučić uradio za Srbiju". E sad, da je počem napisana "Istorija tetoviranja kod srpskog ženskinja XX i XXI veka" - a živo me čudi da nije, tema je baš "identitetska" - radoznali čitalac bi mogao doznati da se na tetovirano ženskinje u Srbiji tradicionalno popreko gledalo i da su pionirkama tetoviranja tetovaže često zagorčavala život, poglavito zato što su se Srpkinje sve do XXI veka tetovirale iz ljubavnih, a ne političkih pobuda, pa su posledično - budući da su tetovaže večne, a ljubavi prolazne - imena bivših momaka na rukama (i drugim, bližim srcu delovima tela) izazivale žestoku ljubomoru novih momka i ljubavnika i tetovirane dame često odvodile na kliniku za plastičnu hirurgiju, a u ekstremnim slučajevima i na traumatologiju.
Evo i mog priloga za gorepomenutu (nenapisanu) istoriju. Davnih dana sam poznavao jednu, u ono vreme mladu damu iz Užica - ime joj prećutkujem, da joj se unuci ne uzibrete - koja je imala običaj da ime momka istetovira - gde? - možda nećete verovati, ali - na sisi. Budući da je rečena dama imala, da kažemo, bujne grudi i budući da je volela sve što vole mladi (ako razumete šta hoću da kažem), s vremenom se na daminoj sisi našao poduži spisak - kome je nedostajalo samo ono "and counting" - a koji je u letnjim mesecima bio dostupan pogledima radoznale javnosti, to jest kupača na užičkoj plaži.
Sve se nešto mislim - kako li bi se zbog tog spiska rasplamsao internet da ga je bilo u ono predinformatičko vreme u kome je i tehnika tetoviranja bila primitivna - igla i tuš - i u kome su glavni motivi tetovaža bili devojačka/momačka imena, sidro, grb Jugoslavije sa natpisom "uspomena iz JNA" (jednoglavi) orao "u poletu" i sl.
Nikada, međutim, nisam video - a nije da se nisam nagledao tetoviranih dilbera - da je neko na rukama, grudima ili leđima istetovirao - TITO - uprkos masovnoj ljubavi prema najvećem sinu naših naroda i narodnosti.
Sve se nadajući da je gorepomenuti devojčurak Vučićevo ime istetovirao iz platonskih i evrointegracionih pobuda, a ne - daleko bilo - da bi dobio zaposlenje, pitam se kako li bi tek buknuo internet da je - damica umesto A. VUČIĆ, na ruci istetovirala A. BRNABIĆ, honni soit qui mal y pense.
Bonus video:
