Nekada se po dominantnom raspoloženju na prolećnim skupštinama Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Vašingtonu, sa dosta pouzdanja, moglo prognozirati šta svetsku ekonomiju doista čeka u tekućoj godini. Ovoga puta, u sedmici kada se održava ovaj svetski ekonomski samit ministara finansija i guvernera (od 21. do 25. aprila), to nije slučaj, jer ne samo da su ekspertske prognoze drugačije od vesti sa realnih tržišta robe i kapitala, nego i sami govori vodećih ličnosti MMF-a i SB-a pate od svojevrsnih „unutrašnjih protivrečnosti“.
To se sada pre svega odnosi na uobičajeni „uvodni govor“ direktorke MMF-a Kristaline Georgijeve, koja je rekla da „ne prognozira svetsku recesiju“, mada će najava trgovinskih ratova smanjiti prognoze rasta i u nekim zemljama „povećati prognoze inflacije“. Ako se ovoj čudnoj tezi dodaju još neke obično indikativne činjenice o stanju svetske privredne konjunkture, a pre svega vesti o izvesnom padu cena nafte (to jest njihovom oscilovanju na niskom nivou, između 60 i 65 dolara za barel) i gore-dole (ali ipak) tendenciji pada vrednosti akcija na svetskim berzama kapitala (u vezi sa Trampovim akrobacijama sa povećanjima američkih carina, pa njihovim selektivnim suspenzijama na 90 dana) - onda bi se moglo, pomalo nategnuto, reći da se ponovo pojavljuje procep između ekonomskih teoretičara i praktičara.
Direktorka Kristalina Georgijeva je, inače, u spomenutoj uvodnoj „intonaciji“ raspoloženja na ovogodišnjem zasedanju MMF-a i Svetske banke, generalno ocenila da „carinski ratovi ponovo stavljaju na test otpornost svetske ekonomije koja se odlično snašla sa izazovima energetske krize i inflacije nakon početka rata u Ukrajini“. Pokušavajući da objasni posledice „erozije poverenja“ među državama i erozije poverenja u svetski ekonomski poredak, pri čemu se posledično javlja fenomen da „trgovinske tenzije rastu, a globalne cene akcija padaju“, te da glavno pitanje postaje „gde se nešto proizvodi, a ne koliko to košta“, Georgijeva se nije usudila da direktno okrivi Trampovu administraciju u SAD za promotera „carinskog rata“ sa celim svetom. To ugrožavanje svetske trgovine je, po njenim rečima, posledica okretanja većine država pitanju sopstvene bezbednosti, pa dominiraju teorije samoodrživosti - što marginalizuje i dodatno usporava razvoj malih zemalja. Elem, uprkos svemu tome MMF ne očekuje svetsku stagnacionu krizu i prognozira (skroman) rast svetske privrede u ovoj godini od 2,7 odsto, dok Svetska banka očekuje rast po stopi od 3,3 odsto (naspram prosečnog svetskog rasta poslednjih godina od 3,7 odsto). Možda je suvišno reći da treba razumeti Kristalinu Georgijevu što ne očekuje svetsku stagnaciju, a očekuje inflaciju, jer glavni „akcionar“ bretonvudskih institucija je Donald Tramp, a on se već nije libio da prilično prostački napadne i američkog guvernera, šefa FED-a, zato što ovaj ne spušta referentnu kamatnu stopu.
Kad smo već spomenuli naftu, čija cena uprkos nezaustavljivoj „elektrifikaciji“ automobilske industrije u svetu (koju ni Putin, ni Tramp neće moći da zaustave, ma koliko to pokušavali da učine, svako iz svojih razloga), još uvek ostaje jedan od parametara svetskih privrednih gibanja, valja primetiti da zapravo niko ne očekuje njen veći uzlet tokom ove godine. S jedne strane, kartel izvoznika nafte OPEK plus najavljuje povećanje ponude (odnosno proizvodnje), a sa druge strane izgleda da ni Trampovi napori da revitalizuje američku industriju i poveća udeo SAD na izvoznom tržištu nafte u svetu - nemaju dobre izglede.
Bonus video:
