Izuzeci su se toliko namnožili, da više ne važi izreka da oni samo potvrđuju pravila. Na političkoj sceni su, čak preuzeli glavnu ulogu od pravila, svodeći ih na epizodne role.
Njihovo vaskrsenje je registrovano i ovih uskršnjih dana. Kad se zgusnuto ispostavio tercet nezamislivosti: u milenijumskom oličenju autokratije se pomolio izdanak demokratizacije, a u najmoćnijoj demokratiji su registrovani koraci ka autokratizaciji; istovremeno su crkvenog poglavara slavili liberali a ne konzervativci; dok su demonstranti branili ustavni poredak od koga vlast odstupa.
Sve suprotno pravilima. I sve u jeku reformisanja, uz izvesna deformisanja.
Papa Franja (88) je sa ovog sveta ispraćen kao pregalac za njegovo odricanje od prevladavajuće pohlepe, a u prilog siromašnima, nemoćnima i zdravlju planete. Preminuo je usred proslave izuzetka – jedinstvenog datuma Uskrsa za sve hrišćane. Taj detalj je zračio snažnom simbolikom, jer se on za života zalagao da se sve crkve dogovore o jedinstvenom datumu tog praznika, ali mu je tu želju ispunila samo kalendarska koincidencija s njegovim odlaskom na večni počinak.
Bilo bi dobro da se ostvari bar njegova poruka protiv uobražene svemoći. Zamerajući Donaldu Trampu na masovnoj deportaciji ilegalnih imigranata, rekao je: „Ono što se gradi na bazi sile, a ne na istini o jednakom dostojanstvu svakog čoveka, loše počinje i loše će se završiti“.
Trenutno, pak, politika Bele kuće se obija drugima o glavu a ne njenom gazdi. Zbog nje je nedavno u svih 50 saveznih država i prestonici održano 80 istovremenih protesta, za koje su organizatori procenjivali da će okupiti 1,1 milion demonstranata, to jest 3,5 odsto ukupnog stanovništva. Taj procenat istraživačica s Harvarda ističe kao podesan za promenu vlasti.
A Tramp se upravo ustremio na Harvard. U toku je njihov dvoboj, kao premijera odmeravanja snaga između najmoćnijeg političara i najcenjenijeg univerziteta na svetu.
Predsednik je zapretio da će Harvardu zakinuti oko tri milijarde dolara budžetskog finansiranja, zbog navodnog antisemitizma, ali je u suštini to ideološki motivisan potez. Tramp i njegova ekipa smatraju da je najprestižniji univerzitet zabasao u „levičarenje“, što doživljavaju kao antidržavnu delatnost, pa da stoga ne zaslužuje državni novac.
Ali, zagrizao je tvrd orah. Sa 50 milijardi dolara vrednosti svoje zadužbine (što je iznos veći o pojedinačnog BDP u 120 država, navodi CBS) Harvard će odoleti finansijskom rezu, a rešio je da se odupre svom snagom, u ime zaštite slobode govora i nauke, a protiv mešanja vlasti u univerzitet, uz pretenzije da čak u njemu nastupa i kao kadrovik. I već je tužio sudu Trampovu administraciju zbog takvih pritisaka kojima su izloženi i mnogi drugi univerziteti.
Napadom na elitno visoko školstvo, Tramp podriva i naučna istraživanja koja su Americi donela globalnu dominaciju na mnogim poljima, upozoravaju eksperti. Pa napominju da su istraživači s tamošnjih fakulteta osvojili čak 251 Nobelovu nagradu od ukupno dodeljene 441.
Finansiranje znanja je profit u perspektivi, konstatuje Njujork tajms. I navodi da svaki dolar uložen u istraživanja Nacionalnog instituta za zdravlje, donosi dva i po puta veću vajdu ekonomskim aktivnostima.
I ovde traje duel između pokreta studenata, kome se pridružila masa građana, i vlasti. I to na način koji bi kao izuzetak mogao da posluži i buntovnicima širom sveta.
Uobičajeno je da demonstranti traže pad vlasti ili rešenje za jedan problem. Ovde se, pak, ne traži smena „svemogućnog“ predsednika niti samo izlaz iz nekog izolovanog ćorsokaka, već da sistem profunkcioniše tako da sve institucije rade ono za šta su nadležne.
Vlast uzvraća da su studentski zahtevi neostvarivi, što nije tačno. Glavni izazov je prilično jednostavan – da se otkrije i kazni svako iz lanca odgovornosti za pad novosadske nadstrešnice pod kojom je poginulo 16, mahom mladih, ljudi.
Nisu za to neophodni ni Supermen, ni Šerlok Holms. Dovoljno je da Tužilaštvo za organizovani kriminal prodre u korupciju utkanu u rabote, koje su upetostručile prvobitno ugovorenu cenu za rekonstrukciju železničke stanice.
Proces koči neizvesnost do kojih bi dosad nepomenutih funkcionera istraga dovela. Najverovatnije bi dospela i do onih koji su se hvalili da su najveći graditelji u istoriji, a doprineli da se jedna njihova građevina premetne u masovnog ubicu.
Ova tri slučaja su neuporediva, ali… Zbližava ih okolnost da sve govore o autsajderima. I Tramp i papa Franja i naši studenti su u trke ka svojim ciljevima ulazili kao akteri kojima se daju male šanse da pobede favorizovane rivale.
Amerikanac se prvog predsedničkog mandata domogao kao biznismen koji je upao u nadmetanje iskusnih političara. Argentinac se sam čudio kao su ga kolege izvukle iz „nedođije“ do mesta prvog neevropskog pape u novijoj istoriji.
Naši studenti su startovali kao amaterski borci za pravdu, u sistemu pa i društvu koje s njima gotovo da nije ni računalo. Doživljavani su kao apatična masa, a ispostavilo se da su najveći i najistrajniji mobilizatori modernih vremena, izazivajući poistovećenje mase s njima kao oslobodiocima od nagomilanih strahova.
Izrasli su u snagu sa najvećom podrškom. Od autsajdera su postali favoriti za preuređenje poretka. Kao što su to ostvarili papa Franja i Tramp, ali da ih nisu kopirali jer nisu za poređenje s njima. Već da ostanu original koji će drugi da kopiraju, kad njihove veštine i organizovanost skroz ukapiraju.
Bonus video:
