Naš vlasnik neće tužiti pisca koji ga je opsovao, ne želi da bude bogatiji nego što jeste, tako se blagoizrazio, vratio me je, meni doduše ne treba puno, u sredinu prošlog veka, kad smo mi, krest’ianskie deti, lupali glavu o tome koliku Tito ima platu, gde bi se razbuktala licitacija, sto miliona, hiljadu miliona, a tačan odgovor glasio je: „Nema nikakvu platu! Šta će mu plata kad je sve njegovo?!“ Zaista, kako da da na sud poslenika pisane reči?! To je kao kad bih ja tužio svoju njivu, što nije dobro rodila, što je klindra, ili zato što zbog nje moram plaćati odvodnjavanje kojeg nema i koje nije ni potrebno.
Imamo sreće sa tim našim vlasnikom, jer - šta god mislili o njemu, a ja mislim - ne može mu se poreći da je dosledan i da nikoga u Srpskom Svetu ne dovodi u neravnopravan položaj: ako se obruši na sud u Bosni, koji je na zub uzeo ni manje ni više nego gorostasa iz Laktaša, u isto vreme, sa ništa manje gneva, besedi i o pravosuđu u Srbiji: presudu Dodiku ne priznaje, priznaje samo presude svog Pokreta za narod, a tužiocu u Srbiji, koji je naložio da se pritvore osumnjičeni za doista neprijatnu nezgodu na novosadskoj železničkoj stanici, preti da će odgovarati zbog pokušaja državnog udara.
Da je ćutao o Miletu, doveo bi ga u neravnopravan položaj, i obratno, ako je već porekao i omalovažio sudsku presudu u drugoj državi, nije mogao da mirno pređe preko hapšenja u samoj Matici Srpskoj, što će reći da su Srbi u Bosni i Srbiji jednako njegovi i jednako su mu dragi. Srbija nikad neće izručiti Dodika, pa očekujem da će zahvalni žitelji Republike Srpske pohrliti opet preko Drine na naše izbore, to je za njih plaćeno i organizovano hodočašće, izborna svečanost postaje još svečanija, a izborna volja još jača nego kad bismo glasali samo mi koji živujemo u ovom delu Carstvija Aleksandra I Samovoljnog: „Dok sam ja predsednik, Republika Srpska će postojati!“ - to je rečeno i nama ovde, i našoj braći preko Drine, a rečeno je vaskolikoj našoj nebraći van Srpskog sveta. Primenimo li argumentum a contrario, ispašće da ako jednog dalekog i odvratnog naravno dana Vučić više ne bude predsednik, Srpska bog te pita hoće li opstati, ili je možda i sigurno da će ponoviti gorki usud džinovskih paprati ili Atlantide!
Imamo sreće kažem sa ovim našim vlasnikom, jer ne dovodi nikoga od svojih u neravnopravan položaj, ako pomiluje junake-naprednjake koji su devojci slomili vilicu, pomiluje i devojke koje su, ne oslanjajući se samo na pesnice i bejzbol palice, kolima zamalo ubile svoje zabludele vršnjakinje, što je krasno svedočanstvo da vlasnik štiti pripadnike oba pola, nema diskriminacije među siledžijama-siledžijkama, dapače, svi su nagrađeni jer su služili stvari ispravnoj: pomilovane vozačice su sprovele u život vlasnikov psalam o pravu, časti i obavezi vozača da prolazi kroz raskrsnicu bila ova pusta ili preplavljena ljudima: „Ja sam vas podstakao da dajete gas, ja ću, dok sam predsednik, biti tu za vas!“
Svi žitelji Ćacilenda, svi crnokapuljaši, batinaši, lažni policajci, lažni birači - svi treba da se poistovete sa Republikom Srpskom: „Sve dok ja opstajem, a daće dobri Bog možda i da opet ojačam, i vama neće faliti jedna vlas iz kapuljače! Ako pak mene dušmani svrgnu, znate i sami: bićete im izručeni na milost i nemilost, ostaćete švorc, na brisanom prostoru…“
Despotija, ponoviću to, izvinjavam se, počiva na odanosti vlasnikovoj svim svojim alatkama, pomagalima i oruđima, služite mi kako Bog zapoveda, i sve ćete biti na broju, koja treba alatka biće naoštrena, koja treba biće podmazana, koja treba biće timarena, ako je reč o živom stvoru, samo svi budite na stalnoj, pouzdanoj usluzi i nijedna od vas neće biti izgubljena ni zanemarena! Svako odan meni uživaće punu moju zaštitu, šta god da je naizled nezakonito uradio, i obratno: svako ko mi se zameri, pa pozivao se možda i s punim pravom na zakon, osetiće razliku između pravde i moći, zato, Farbige Revolutionäre, pamet u glavu, mada znam da vam pamet nije jača strana.
Odavno bih da pitam: kako to da neprijatelj naširoko plaća i studentski ustanak i građansku neposlušnost, da protivno i međunarodnom pravu i hrišćanskim običajima drsko diriguje sad već dosadnim buntom, a da toliki poslenici Bezbednosno Informativne Agencije (kakav pompezan i isprazan naziv!) to nisu predupredili, pa ako je preventiva čak i propala usled preprepredenosti neprijateljeve, kako tolika antisrpska zavera promiče nekažnjeno toliko dugo, i primećuje ju samo vlasnik, a mi prepreplaćujemo hiljade ladoleža, neznalica i parazita da budu na svetom braniku državine bezbednosti?
Bonus video:
