Združena akcija komesarke za proširenje Marte Kos i njenog tima, zajedno sa angažovanjem ministarke za evropske poslove Maide Gorčević, koja je mobilisala crnogorske najviše zvaničnike u pregovorima sa francuskom stranom, presudno su doprineli da se otvore vrata za zatvaranje poglavlja 11 i 13 ove nedelje u pregovaračkom procesu Crne Gore sa EU.
“Ostale su još samo dve stvari koje Podgorica mora da pojasni iz poglavlja 11 o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i jednu spornu stvar iz poglavlja 13 o ribarstvu. Komesarka Kos i ministarka Gorčević su presudno doprinele da se raskrči put ka dogovoru sa Francuskom”, kaže diplomatski izvor “Vijesti” dobro upućen u pregovarački proces Crne Gore sa EU.
Naš kontakt tvrdi da su uklonjene prepreke i za donošenje odluke Saveta EU da se formira Radna grupa za izradu Pristupnog ugovora Crne Gore sa EU: “Holandija, koja je uslovljavala dizanje svoje rezerve brojem otvorenih poglavlja, potvrdila je predstavnicima Evropske komisije da će ispoštovati dogovor i da neće blokirati odluku o formiranju Radne grupe ako bude otvoreno pet poglavlja u decembru”.
Prema našim saznanjima, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, ali i dansko predsedništvo EU, insistiraju da se u zaključcima Evropskog saveta (šefovi država i vlada EU) nađe zaključak kojim bi se pozdravilo formiranje Radne grupe za pisanje Pristupnog ugovora sa Crnom Gorom. Reč je o svojevrsnom pritisku na zemlje članice EU koje imaju rezerve prema toj odluci, budući da je conditio sine qua non za usvajanje tog zaključka da EU donese odluku o formiranju Radne grupe.
Taj nagoveštaj je mnogo važniji od najave da bi Francuska mogla da odobri otvaranje svih pet poglavlja, uključujući i dva sporna. Eventualno kašnjenje u zatvaranju dva poglavlja od par meseci ne bi ugrozilo dinamiku i rokove za zatvaranje pregovora i potpisivanje Pristupnog ugovora Crne Gore sa EU. S druge strane, odlaganje početka rada na pisanju Pristupnog ugovora moglo bi da proizvede ozbiljna zakašnjenja i, posledično, ulazak u zonu neizvesnosti oko datuma ulaska Crne Gore u EU.
Ako je cilj da se pregovori završe do kraja 2026. godine ili u prvoj polovini 2027. i da Crna Gora uđe u EU do 2028. ili u prvoj polovini 2029. godine, onda je neophodno da Radna grupa za izradu Pristupnog ugovora počne sa radom odmah.
U suprotnom, ako bi se čekalo na zatvaranje svih poglavlja, kako to predlažu pojedine države, onda bi ulazak Crne Gore u EU bio prolongiran. U najboljem slučaju, ušla bi 2030. godine, a moguće je i kasnije.
U momentu dok pišemo ovaj tekst još nije sve definitivno odlučeno, ali posle šoka u petak zbog blokade Pariza na zatvaranje dva pomenuta poglavlja, tokom vikenda oblaci na evropskom horizontu Crne Gore počeli su da se razilaze.
“Francuska nije spustila rampu u petak zbog lobiranja Srbije. Reč je o unutrašnjim razlozima Francuske i određenim previranjima unutar vladajuće koalicije, kao i na liniji Jelisejska palata - Matinjon - Ke d’Orsej. Takođe, da budemo iskreni do kraja, i Podgorica je potcenila ili pogrešno procenila pojedine signale koji su dolazili iz Pariza i upozoravali na ono što se dogodilo prošle nedelje”, rekao je “Vijestima” drugi izvor iz tela EU u Briselu.
U Parizu taktiziraju sa proširenjem EU u optici predstojećih izbora u Francuskoj 2027. godine. Pojavila se struja mišljenja - i ona je potencijalno opasna za ambicije Crne Gore - da bi ubrzanje proširenja EU moglo da pomogne Nacionalnom okupljanju Marin Le Pen i Žordana Bardele u izbornoj kampanji, budući da većina Francuza ne podržava proširenje EU, i da im otvori put ka osvajanju vlasti.
Podgorica bi u toj priči bila samo kolateralna šteta, jer ulazak Crne Gore ne bi kreirao nijedan problem zbog kojeg su građani Francuske protiv proširenja, a koje Nacionalno okupljanje zloupotrebljava. Crnogorski građani ne bi preplavili Francusku kao što su to uradili Bugari i Rumuni po ulasku tih država u EU. Francuski poljoprivrednici ne bi pretrpeli gubitke niti bi im bile uskraćene privilegije sa ulaskom Crne Gore, kao što bi to bio slučaj, primera radi, sa ulaskom Ukrajine, a Crnogorci ne nose ni žig organizovanog kriminala kao Albanci.
EU ŽELI DEMOKRATSKU SRBIJU, A TO ZNAČI BEZ VUČIĆA
Prema rečima sagovornika “Vijesti”, oko navodnog uticaja ili čak lobiranja Srbije digla se neopravdano velika prašina: “Činjenica je da Beograd nema ni snagu ni kredibilitet da bi mogao da utiče na odluke Francuske. Živimo u svetu lažnih vesti, brojnih spinova i manipulativnih narativa, a u Srbiji su očigledno učili od majstora propagande. U Beogradu su iskoristili koincidencije i poluistine da iskonstruišu sliku koja ne odgovara stvarnosti, a ta realnost je da Vučićeva Srbija nema uticaj u EU. Štaviše, EU želi demokratsku Srbiju”.
Inače, kovanica koju je u svom saopštenju upotrebila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, nakon susreta sa predsednikom Srbije prošle nedelje, tumači se u briselskim diplomatskim kuloarima kao direktna poruka da za Srbiju sa Vučićem neće biti mesta u EU. Drugim rečima, predsednik Vučić i “demokratska Srbija” u istoj rečenici predstavljaju oksimoron.
Kao što je bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović ignorisao ili potcenjivao signale koji su mu stizali iz Brisela i Vašingtona da Crna Gora neće ući u EU ako on ostane na čelu države, tako i Vučić sada odbija da vidi novu realnost, forsirajući propagandu koja projektuje “stvarnost” po njegovoj meri. Srbijanski predsednik priželjkuje tektonske promene u Evropi i svetu koje bi maskirale debakl njegove spoljne politike i, pre svega, kompromitaciju budućnosti građana Srbije.
Istini za volju, Francuzi su se zajedno sa Italijom i Španijom, uz asistenciju Evropske komisije, prilično založili da se otvori treći klaster sa Srbijom. Moglo bi se reći i da su gotovo lično doživeli to što njihova inicijativa o pomeranju Beograda u procesu evropskih integracija nije dala željene rezultate.
U jednom momentu Pariz je čak stavio do znanja da bi čitav proces proširenja mogao da pretrpi posledice ako se nastavi blokada evropskog puta Srbije, koja traje pune četiri godine, jer Beograd uporno odbija da uvede sankcije Ruskoj Federaciji. Za nordijske zemlje, pribaltičke republike i Poljsku to je uslov svih uslova da bi Srbija mogla da se pokrene. I taj stav nije od juče - on je konstanta od početka ruske invazije na Ukrajinu.
U procesima odlučivanja u EU, kada se jedna država ili eventualno dve protive nekoj odluci za koju je potreban konsenzus, kao u slučaju proširenja, moguće je tražiti kompromis sa dobrim šansama da se dođe do povoljnog rezultata. Kada se tri do pet država protivi ponuđenoj soluciji, onda je po pravilu teško doći do dogovora, ali nije isključeno. Kada je više od pet država protiv nečega u telima EU, onda se odustaje ne samo od glasanja već i od rasprave, jer bi njeno započinjanje proizvelo samo negativne efekte.
Eto zašto je oko Crne Gore moguć i dalje kompromis u minut do dvanaest - štaviše, vrlo je izvestan - a oko Srbije dansko predsedavanje EU nije ni pokušalo da otvori raspravu, a kamoli glasanje, s obzirom na to da je osam članica eksplicitno bilo protiv otvaranja trećeg klastera.
OPREZ NA HRVATSKU
Crnogorski lideri i pregovarači sa Evropskom unijom morali bi dobro da nauče decembarsku lekciju i da izvuku pouke iz ponašanja Francuske, odnosno kako naizgled sitni ili nevažni detalji mogu da kreiraju velike probleme ako se ne detektuju i ne reše blagovremeno.
Prema našim saznanjima, rešavanje spornih pitanja sa Hrvatskom ponovo je ušlo u fazu zastoja i moglo bi da krene u neželjenom pravcu. Do pre par nedelja činilo se da sve ide po planu. Non-paper koji je Hrvatska dostavila Evropskoj komisiji budio je optimizam da bi bilateralni problemi mogli biti rešeni. Filtriran je čak i optimizam da bi, u relativno kratkom roku, moglo da bude zatvoreno i 31. poglavlje, vezano za spoljnu politiku.
Međutim, izvori “Vijesti” u EU upozoravaju da bi Crna Gora morala da bude veoma oprezna prema Hrvatskoj. Naime, u Zagrebu su počeli sami sebe da doživljavaju kao regionalnog lidera i dovoljno jake da mogu da diktiraju čak i neopravdane uslove i da nameću svoju agendu, ne samo u Bosni i Hercegovini, na koju su bili isključivo fokusirani do sada, već i na prostoru bivše Jugoslavije.
U svakom slučaju, u Hrvatskoj se registruju, eufemistički rečeno, neohrabrujuća kretanja u pravcu rešavanja bilateralnog spora sa Crnom Gorom. U toj konstelaciji izjava kancelara Fridriha Merca, u prisustvu Plenkovića, da sa Crnom Gorom treba preći na sledeći stepen približavanja članstvu u EU, uključujući i formiranje Radne grupe za pisanje Pristupnog ugovora, dobija na specifičnoj težini.
Bonus video:
