Dirljiva je to bila scena u parlamentu. “Uvažene koleginice i kolege, kojih trenutno nema u sali, a koje pozdravljam gdje god da su”, ironično je rekla Popović. Obraća se, a skoro da nema kome. Parlamentarci imaju preča posla od parlamenta. Koliko je to dobro, noktima su grebli da uđu tamo, a kad su ušli, smorili su se.
Jer, plata legne redovno, to je najbitnije. Nije lud Čerčil, treba ga čitati iznova, sva njegova zapažanja, naročito o politici i parlamentarizmu. Ne treba samo izvlačiti citate, nego ga tumačiti zašto je nešto rekao. Zašto nam to zvuči duhovito i danas? Zato što funkcioniše, jer se mijenjaju samo tapaciri na stolicama i slike na zidovima, a parlament je isti.
Jer muke Zdenkine kao razredne starješine parlamenta u tom trenutku nisu uopšte nove. Još je neko koristio priliku nekad da kidne iz parlamenta. Ovi naši danas imaju preča posla, vjerovatno piju kafe oko zgrade, a sjednica dođe i prođe. Evo što je o britanskom parlamentu rekao briljantni Čerčil. Obrazlažući zašto je insistirao da zgrada Donjeg doma bude mala, objasnio je da bi tad mogla primiti sve poslanike odjednom. U suprotnom, ako bude velika “veći dio vremena bila bi prazna”. Poznavao je očito svoje kolege, preduprijedio je problem, da ne bi kao Zdenka govorio onima kojih nema u sali. Čerčić je tvrdio da će u ključnim trenucima “sala parlamenta ako je mala biti puna, članovi će stojati u prolazima i hodnicima, a osjećaj gužve i hitnosti daće snagu debatama.”
Što god mislili o Čerčilovim djelima (političkim i književnim) ovakvi njegovi stavovi govore da je bio genije koji misli unaprijed i poznaje psihologiju čovjeka jednako kao i arhitekturu.
Evo, 2025. slika praznog parlamenta i predsjedavajuća koja se obraća odsutnima, to je nadrealno ali je ipak realno. Komično ali stvarno. Cilj je očito da se simulira politika i parlamentarizam. Baš kao što su sjednice Vlade uglavnom održane “telefonski” ili preciznije “Whatsapp”, tako će uskoro i parlament da bude online, javljaće se poslanici iz Hercegovačke i Njegoševe, iz City kvarta, iz kreveta i kola, kako ko stigne.
Što je sporno tu? Ništa. Njima će biti lakše, primaće i dalje istu platu, metnuće neku pozadinu lažnih knjiga iza sebe da dok govore izgledaju što ozbiljnije, imaće sako, košulju i kravatu a dolje mogu da nose i papuče i bermude, koga briga za to. Na dobrom smo putu da sala parlamenta bude iskorišćena samo jednom, da se fotografišu svi zajedno za uspomenu.
Ležernost se osjeća u govoru poslanika, u njihovom hodu, i uopšte u njihovom stavu i ponašanju. Zapravo, to je više nezainteresovanost, jer čini se da im je parlament samo “side job”.
Nisu ozbiljno shvatili zadatak ni politiku. Vjerovatno misle da sve drže u malom prstu i da ih je za politiku Bog dao. Sve dok se ne spotaknu, a to će se mnogima desiti vrlo brzo, jer su sebe brendirali kao slučajne poslanike. Ako je tako, ako se nisu udubili (i ne čitaju Čerčila), brzo će biti bivši poslanici. Nikakva šteta.
Bonus video:
