Povratak Islanda na kolosek za članstvo u EU krajem avgusta bio bi najbolja vest za evropske ambicije Crne Gore, jer je geopolitički i strateški interes EU da Island postane što pre članica i Podgorica bi u tandemu sa Rejkjavikom imala mnogo više šansi da realizuje ambiciozni cilj da do kraja ove decenije postane punopravna članica EU, nego što bi to bio slučaj da ide sama, potvrdili su "Vijestima" izvori u evropskim institucijama.
Procedure EU su takve da favorizuju prijem više država, odnosno u paketu. Takođe, i period između potpisanog ugovora o ulasku u EU i njegove ratifikacije u svim državama članicama i Evropskom parlamentu, koji može da potraje i do dve godine, mnogo je lakše hendlovati sa dve ili više država, nego sa jednom.
Referendum na Islandu o nastavku pregovaračkog procesa sa EU je krajem avgusta i, za razliku od Norveške, Island nije formalno prekinuo pregovore o članstvu u EU. To znači da u slučaju pozitivnog referendumskog rezultata neće biti gubljenja vremena i pregovori će biti nastavljeni već u septembru.
Pregovori sa Islandom će ići veoma brzo. Rejkjavik nema nijedan bilateralni problem sa drugim zemljama članicama, a već je zatvorio 11 poglavlja. Takođe, zahvaljujući članstvu u Evropskom ekonomskom prostoru i posledično Jedinstvenom tržištu, Island će zatvoriti u roku od par nedelja 13 do 15 poglavlja.
U suštini, Island će pregovarati samo pet do sedam poglavlja, od kojih su relativno problematični ribarstvo (poglavlje 13) i konkurencija (poglavlje 8). Budući da je vlada premijerke Kristrun Frostadotir izuzetno potkovana i da raspolaže visokokvalifikovanim administrativnim aparatom, proces će biti završen u roku od šest do devet meseci.
"Ideja u Evropskoj komisiji i u Evropskom savetu je da Island i Crna Gora završe pregovore i potpišu Pristupne ugovore sa EU do kraja aprila 2027. godine. Cilj je da se iskoristi boravak predsednika Emanuela Makrona u Jelisejskoj palati, odnosno da on pošalje ratifikaciju Ugovora u Nacionalnu skupštinu, to jest da se izbegne referendum. Crna Gora bi teško prošla sama u francuskom parlamentu, ali sa Islandom u paketu šanse da dobiju tropetinsku većinu su mnogo veće", kaže za "Vijesti" izvor odlično upućen u proces evropskih integracija.
Island neće biti neka vrsta štita za Crnu Goru samo u Francuskoj već i u Holandiji i Belgiji. Generalno, ne treba iskoristiti samo poslednju godinu Makronovog mandata u Parizu, već i najpovoljniji sticaj okolnosti za proširenje EU u Hagu u poslednjih 20 godina, odnosno od obaranja Ustava EU na referendumu u Holandiji. Vlada Roba Jetena ne može da se upiše na listu fanova politike proširenja EU, ali je prva posle dugo vremena koja nije apriori protiv proširenja. Tako bi ostala samo Belgija. I pored toga što politički vetrovi u Valoniji i Flandriji nisu povoljni za proširenje, Brisel neće staviti veto ako ostane izolovan, čak ni sa Bartom De Veverom u premijerskoj fotelji.
(ZLO)UPOTREBA EVROPSKIH INTEGRACIJA U CRNOJ GORI
Vremenska koincidencija između zatvaranja pregovora EU i Crne Gore i posledičnog potpisivanja Pristupnog ugovora, s jedne strane, i redovnih parlamentarnih izbora u prvoj polovini 2027, s druge, proizvela je visokozapaljivu političku atmosferu u kojoj sve strane pokušavaju da koriste EU i pregovore o članstvu za partijske, a nekada i lične interese.
Činjenica da je cilj Podgorice da potpiše Pristupni ugovor sa EU u prvom semestru sledeće godine, sve realniji, samo dodatno rasplamsava partijske strasti jer sve strane razmišljaju, pre svega, iz ličnih i partijskih uglova, a tek u drugom momentu sa pozicije šta bi bilo najbolje za građane Crne Gore i državu u celini.
Evropska unija je nekoliko puta signalizovala vladajućoj koaliciji da bi bilo poželjno kreirati opšti konsenzus, stvoriti klimu inkluzivnosti i omogućiti svim akterima, od političkih partija do nevladinih organizacija, da budu deo procesa i da imaju utisak da su korisni i bitni u realizaciji najvažnijeg nacionalnog cilja. Međutim, te sugestije nisu dobile kredit u vladajućoj koaliciji, a kamoli da su prihvaćene i implementirane.
ŠTA BI CRNOGORCI TREBALO DA NAUČE OD SLOVENACA
Na čelu komesarijata za proširenje je Slovenka Marta Kos. I Crna Gora bi trebalo da sledi upravo primer Slovenije, odnosno da iskoristi dragoceno slovenačko iskustvo u procesu evropskih integracija.
Naime, bivša najsevernija jugoslovenska republika se našla u prilično sličnoj poziciji kada je bila na pragu članstva u EU, kao danas Crna Gora.
Janez Janša, lider desnice, bio je premijer Slovenije, a Borut Pahor lider opozicije i slovenačke levice. Animozitet između dve strane nije bio ništa manji nego što je danas između suprotstavljenih tabora u Crnoj Gori.
Ključnu ulogu u kreiranju prave atmosfere za završetak nacionalnog posla odigrao je lider socijaldemokrata Pahor. On je ponudio Janši formiranje tzv. platforme koja je okupila predstavnike svih parlamentarnih stranaka i koji su koordinisali usaglašavanje tekstova svih zakona neophodnih za zatvaranje poglavlja u parlamentu.
Sistem je funkcionisao na sledeći način. Vlada je pre upućivanja zakona u parlament dostavljala predloge zakona "platformi" koja je prolazila kroz njih i, ako je nešto bilo sporno, vraćala ih je nadležnim ministarstvima na doradu. Na osnovu tih dogovora u okviru "platforme" i nakon eventualnih popravki, ministri su predlagali zakone i onda su oni brzo i sa velikom većinom usvajani u parlamentu.
Na taj način su sve parlamentarne stranke bile uključene u proces ispunjavanja uslova za članstvo u EU, dobile su na značaju, na vidljivosti i osećale su se delom istog tima koji vodi državu ka EU.
Takav pristup je kreirao sinergiju i pored toga što su se vodile debate, čak i svađe, pogotovo oko promene Ustava, koje su trajale satima i danima, često su se završavale i u dva ili tri posle ponoći. Tajna slovenačkog uspeha je bila u inkluzivnosti projekta evropskih integracija.
U Crnoj Gori imamo suprotnu atmosferu od one u Sloveniji pre dve i po decenije: svi žele samo sebi da pripišu uspehe. U Crnoj Gori nemamo Boruta Pahora, odnosno lidera opozicije koji bi bio spreman da proguta mnogo žaba da bi se stiglo do kompromisa i da bi država završila posao i ušla u EU.
Valja podsetiti da je takav konstruktivan pristup Pahora bio prepoznat od građana Slovenije i oni su nagradili Pahorove socijaldemokrate na sledećim izborima pobedom sa više od 30 odsto osvojenih glasova.
DPS IZMEĐU PARTIJSKOG I DRŽAVNOG INTERESA
U DPS-u su uvereni da ako premijer Spajić i aktuelna vladajuća koalicija završe pregovore, potpišu Pristupni ugovor sa EU pre nego što budu održani sledeći parlamentarni izbori, neće samo izgubiti ponovo izbore već će ovog puta rizikovati imploziju koju su uspešno sprečili prethodnih godina, plaćajući minimalnu cenu odlascima pojedinih istaknutih članova.
Drugim rečima, DPS-ov cilj je da pomeri završetak pregovora Crne Gore sa EU, istovremeno svaljujući krivicu na vladajuću koaliciju i zadržavajući imidž proevropske stranke. Čelnici DPS-a su u tom kontekstu poslali pismo komesarki Marti Kos i na još nekoliko adresa u evropskim institucijama, kako bi objasnili svoje pozicije i sačuvali pridev "proevropski".
Kašnjenje pregovaračkog procesa i odlaganje završetka pregovora sa EU za period posle redovnih parlamentarnih izbora omogućilo bi DPS-u da krene u izbornu kampanju sa optužbom na račun PES-a, Demokrata i Nove srpske demokratije da pregovori nisu završeni zbog njihovih propusta i da tako trasiraju put ka pobedi i povratku na vlast.
Računica DPS-a je sasvim legitimna, logična i sa uskostranačkog interesa apsolutno razumljiva. Međutim, ona u sebi nosi jednu veliku manu: ako Crna Gora propusti da završi pregovore i potpiše Pristupni ugovor u prvom semestru 2027. godine, ulazi na veoma klizav teren sa maglovitim perspektivama za članstvo i realnom opasnošću da ostane u "balkanskoj krčmi".
FRANCUZI I DALJE KOČE FORMIRANJE RADNE GRUPE
Pariz koči donošenje odluke za formiranje Radne grupe za pisanje Pristupnog ugovora sa Crnom Gorom. Valja napomenuti da dansko predsedavanje EU u decembru nije znalo ili želelo da iskoristi priliku. Naime, kada je Pariz dignuo rampu za zatvaranje pregovaračkih poglavlja, dao je zeleno svetlo i za radnu grupu. Danci su imali priliku da završe posao stavljanjem na agendu kreiranje Radne grupe, ali je iz nekog razloga nisu iskoristili, s namerom ili iz nemara, nije baš najjasnije.
Tu je izgubljen momentum jer su Francuzi u međuvremenu izašli sa stavom da na Crnu Goru treba primeniti hrvatski recept, to jest da Radna grupa za pisanje Pristupnog sporazuma bude formirana nakon zatvaranja 15 poglavlja, kao što je bio slučaj sa Zagrebom.
Budući da će Crna Gora zatvoriti 14. poglavlje u utorak, to znači da ćemo vrlo brzo videti da li je Pariz bio principijelan ili ne, to jest da li je pozivanje na primer Hrvatske bio samo izgovor da se zaustavi formiranje Radne grupe ili će ona, ipak, biti formirana tokom kiparskog predsedništva EU.
Bonus video:
