Konačno jedna stvar u kojoj je Balkan bio u prednosti u odnosu na Evropu! Populizam. Od kad se ta reč pojavila u masovnoj upotrebi spremam se da Srbiju, a možda i ceo Balkan, proglasim avangardom populizma. Da pokažem da i mi u nečemu prednjačimo, da i mi možemo nekome da objasnimo šta im se sprema, šta vi, latecomersi, treba da očekujete, kako da postupate! Kakav moćan osećaj!
Početak populizma u Srbiji datira se u rane sedamdesete godine XIX veka, u narodnjački socijalizam i radikalizam Nikole Pašića. Posle toga takvi režimi su se, s veoma kratkim pauzama, reprodukovali tokom XX veka, preko socijalizma, Miloševića, do Aleksandra Vučića. To mi i daje ovu superiornost s kojom sam nastupila, jer imam taj know how koji vi tek sričete.
Šta su zaključci? Populizam nije kodifikovana ideologija, on može biti i desni i levi, ali ono što je ključno je kolektivistička emocija koja usisava svakog pojedinca, koja potire svaki pluralizam. Populistički pokret uvek govori u ime čitavog naroda, mogućnost da ostanete izvan i mislite nešto drugo je isključena. On je lažljiv - nastaje iz ekonomske i socijalne ogorčenosti kao pokret protiv establišmenta, ali će, na kraju, dodatno osiromašiti stanovništvo i bitno obogatiti elitu. Kao politika identiteta on je monistički i esencijalistički, zov da budete, što bi brexitovci rekli - svoj na svome. Kako je to nama poznato!
U populizmu je sve jasno, kao što je rekao neko pametan - kada je sadašnjost jednostavna, budućnost je komplikovana. To je zatvoreni sistem koji sve što je izvan vidi kao neprijateljsko, zbog čega homogenizaciju zasniva na proizvodnji konflikta. Ograde koje se postavljaju nisu toliko protiv tih drugih, ili bar ne u prvo vreme, one su tu zbog „nas“, da nas čvršće stegnu, da nam bude toplije. Tada nam više nisu potrebne ni institucije, a ni zakoni, jer nepotrebno obuzdavaju iskonske potrebe našeg naroda. Zato se institucije ruše ili, ako i opstaju, vlast ih kidnapuje, opstaju sa potpuno izmenjenom sadržinom, zloupotrebljene, iskorišćene i prevarene. Populizam je autoimuna bolest, kaže Brižit Granvil, u kojoj demokratija proizvodi snage koje se okreću protiv nje.
Sećam se dobro vremena kada se to dešavalo u Srbiji nakon dolaska Miloševića na vlast krajem 80-ih. I sada me prođe jeza kad se setim te euforije, transa, masovnog osećanja da je svima nekako laknulo, jer je odjednom sve dozvoljeno, kao da su svi skinuli tesne cipele. I to je ono što je u tome najzavodljivije i najopasnije: taj osećaj da je sve moguće. Kako onda protiv toga? Kao u savremenoj medicini - prevencijom. Sprečiti, po svaku cenu da to dođe na vlast. A ako se to već desi, onda se pripremite za to da ćete morati sve iz početka. Posle populizma nema kajanja. I ne ostaje ništa.
Sa 'Debate o Evropi' u Sarajevu, 26-28. 4. 2017, u organizaciji Njemačke akademije za jezik i književnost
(Peščanik.net)
Bonus video:
