Zove me kum iz Kanade prije nekoliko, poprilično uzrujan. Nisam ni stigao da zaustim, već je ugrabio u jednom dahu da ispriča epizodu njegove kćerke sa profesoricom engleskog jezika. Iliti maternjeg kako mi volimo da kažemo.
Dotična je zahtijevala da đaci odaberu neku znamenitu žensku osobu koja zaslužuje da se o njoj napiše koja stranica.
Izbor je, sasvim normalno, pao na Mariju Kiri. Sjutradan kad je kćerka mog kuma saopštila da je napisala esej o Mariji Kiri, profesorica je u čudu pogledala i pitala: "Misliš valjda - o Maraji Keri?"
Kanada važi za državu sa najvećim postotkom visokoobrazovanog stanovništva, pa je bila prirodan mamac i za moje prijatelje.
Dok smo se brusili za studije, uglavnom tehnike, kod legendarnog profesora Draga Kasalice, na matematičkom smjeru u gimnaziji, pretpostavljam da je malo ko od nas imao tako dugoročne planove u vezi sa odlaskom u inostranstvo.
I da se nije desilo što se desilo, neki bi sigurno otišli. Jednostavno, predobri su bili u svojim strukama i sa takvim znanjem im je tijesno postajalo kod kuće. Ipak su devedesete godine sa svim svojim „sadržajem“ debelo uticale i makar ubrzale njihov odlazak.
Odavno je već ta probrana družina na sjevernoameričkom kontinentu i svi su oni briljantni na svoj način.
Jedan od njih je postao autoritet kad je algebra u pitanju. Uspješno je rešavao probleme iz matematičke teorije i prakse, a trenutno je sa stabilnom akademskom karijerom, objavljuje naučne radove.
Drugi je konstruisao stajni trap jednog putničkog aviona, a njegovo ime na berzi rada ima takvu težinu, da je dobijao takve ponude iz Nagoje, Tel Aviva , Sijetla, koje, što bi Don Vito rekao, nije mogao da odbije.
Treći oduvijek bio multitalentovan, mogao pored elektronike i ozbiljno muzikom da se bavi, samo da je htio. Uspio u Kanadi da napravi i amaterski film za koji nije uspio da nađe distributera. Šteta, jer bi možda pomračio slavu Dejvida Kronenberga. Kako god, vrijedilo je pokušati. Pošto je u međuvremenu prestao da se aktivno bavi muzikom i filmom, diplomirao i altenativnu medicinu.
Galerija likova bi bila nepotpuna bez još jednog, istina ne iz generacije, ali meni važnog i takođe posebnog, koji nije imao neke osobite ambicije. Pored rutinskog posla, povremeno dodatno radi za lagodniji život, da bi mogao da zadovolji svoju strast prema putovanjima, vinima i lakim drogama.
Kanada je besprekorna po pitanju uređenosti sistema, pa su po uporednim pokazateljima kao što su životni standard, bezbjednost, ekologija i druge važne stvari, Toronto, Vankuver i Otava skoro uvijek u prvih dvadesetak gradova svijeta.
Sa te "tehničke" strane gledano, sve je gotovo savršeno, osim što se povremeno kao incident pojave profesorice, kao prethodno pomenuta.
Najbolje ogledalo njihovog spokojnog i bezbrižnog života je bila svojevremeno i čuvena udarna informacija na državnoj televiziji da je osvanuo crn dan za Kanadu (ili Toronto?) jer je Vejn Grecki, njihov najbolji hokejaš svih vremena prešao iz Toronta u, ako se dobro sjećam, Los Anđeles.
Koliko je realno da mi dočekamo dan da udarna vijest na RTCG bude da je osvanuo crn dan za Crnu Goru ili Podgoricu, svejedno, jer je najbolji fudbaler Budućnosti prešao u Liverpul i da nam to bude najveća briga?
Uz postojeće ekonomske, demografske i druge trendove, Crna Gora bi 2060. godine, tako nam je makar saopšteno, mogla da dostigne nivo dohotka EU.
Ne znam koliki je prosječni životni vijek u Crnoj Gori, ali ne bih uložio na kladionici ni 50 centi da ja to živ dočekam, jer je na moju žalost, apsolutno nerealno. Istina baba mi je živa i napada „kotu“ 96, ali osnovano sumnjam da sam ja nisam ta "traga".
Ali ajde, da ne budemo na kraj srca, možemo na obećani raj gledati i na drugačiji način, što je 43 godine spram vječnosti.
Bonus video:
