Nisu samo balkanski političari skloni da sami sebi izgrade spomenike, strahujući da njihovim naslednicima takvo nešto neće pasti na pamet. Izgleda da se takav običaj počinje da ustaljuje i u Vašingtonu.
Brže-bolje, nekoliko dana prije inauguracije Trampa, grupa bivših i sadašnjih najviših državnih funkcionera našla se u Fogi Botomu, tamo gde se nalazi Stejt department, da prigodnim govorima "uveliča" dovršavanje izgradnje nova četiri paviljona u okviru američkog Ministarstva spoljnih poslova.
Malo je medija u uzburkano vreme tranzicije našlo za shodno da zabeleži šta su sve, američkoj spoljnoj politici u čast, izgovorili prisutna tri bivša državna sekretara (Hilari Klinton, Madlen Olbrajt i Kolin Pauel) i aktuelni šef američke diplomatije Džon Keri.
Otvaranje novog muzejskog i edukativnog prostora predviđa se tek u 2018, pa je tim još neobičnije što je ovo proširenje, finansirano novcem iz privatnih fondova (među kojima je i Fondacija Bil Klinton), "pretpremijerno" otvoreno, uz učešće tako visokih gostiju.
Jedan od četiri paviljona, sav u staklu, s prozirnim zidovima i tavanicom, nazvan je po bivšoj državnoj sekretarki i neuspešnoj kandidatkinji demokrata za predsednika SAD-a Hilari Klinton, dok drugi hol nosi ime Džona Kerija.
Temeljita revizija
I dok je H. Klinton, sva u crnoj odori, isticala da je "njen" paviljon najtransparentniji u celom Ministarstvu spoljnih poslova, aludirajući na probleme koje je imala kad je službene mejlove prosleđivala sa svoje privatne adrese, što je doprinelo njenom gubitku na predsedničkim izborima, sve oči i uši bile su uprte u novoimenovanog šefa Trampove diplomatije Reksa Tilersona. Donedavni direktor naftne megakorporacije Ekson Mobil, kako je to najavio i Tramp, "iz temelja će da revidira" sve ono što odlazeća administracija smatra dostignućima svoje spoljne politike.
Donedavno su svi na svetu, pa i najobavešteniji vašingtonski insajderi, mogli da se zakunu u pravilo da se američka spoljna politika ne menja koja god da je administracija na vlasti. To je kao ogroman brod koji je zauzeo određen pravac. Potrebno je da se pokrene komplikovani i dugotrajni mehanizam kako bi brod skrenuo za pedalj s odavno utvrđene putanje. Nisu se zato mnogo ozbiljno uzimale Trampove reči kad je u žaru izborne kampanje govorio da će isušiti "zapuštenu močvaru", kako je opisao mesto u zapadnom delu američke prestonice gde se nalazi čuveno utvrđenje svima znano kao Stejt department.
Kako je vreme odmicalo, tako su Trampovi tvitovi, njegova postavljenja i razgovori sa svetom sve više sluđivali Fogi Botom. Sve ono na čemu su se školovale generacije američkih diplomata postalo je irelevantno. Trampa ne zanima međunarodni poredak zasnovan na pravilima koje je SAD stvarao proteklih sedam decenija. On ne preza od toga da ohrabri raspad vojnih saveza, trgovinskih ugovora, političke integracije i pravni okvir posleratnog poretka, upozoravaju pojedini analitičari.
Vožnja u kontrasmjeru
Postalo je potpuno jasno da je vožnja u kontrasmeru uveliko počela i u Fogi Botomu tek kada je Tramp za ministra spoljnih poslova imenovao Reksa Tilersona, čija kompanija poseduje prava bušenja nafte na 26 miliona hektara zemlje u Rusiji. Tilerson će biti prvi ministar spoljnih poslova koji ima bolje i bliže odnose s ruskim predsednikom nego s predsednikom svoje zemlje.
U društvu s Putinom proveo je više vremena nego svi američki predsednici zajedno, Moskva ga je odlikovala Ordenom prijateljstva Rusije, na njegovo postavljenje sa mnogo više blagonaklonosti gleda se u Rusiji nego u njegovoj domovini. Kao šef diplomatije, Tilerson bi mogao da prekine kontinuitet u američkoj spoljnoj politici koji je ušančen još od Hladnog rata, procenjuje Moskovski centar Karnegijeve zadužbine, a prenosi Politiko.
Zaokret će se desiti ne samo u nastupu prema Moskvi već će se i šire fokusirati na nacionalne interese SAD više nego na ideologiju.
Otkako su prvi trampovci ušli u Stejt department u izvidnicu, na svakodnevnim redovnim konferencijama za štampu nastala je pometnja. Niti je portparol ministarstva Džon Kirbi u stanju da prokomentariše poteze Trampa i njegovog tranzicionog tima niti novinari mogu da se snađu u ovom neobičnom trenutku, kad stara, aktuelna administracija ima još neki dan da tera svoju politiku, dok Trampov tim najavljuje nešto sasvim suprotno.
Ruši se 'kula od karata'
Iz transkripta s ovih sastanaka, koji već duže od jedne decenije stižu redovno na moju e-mail adresu, može se gotovo omirisati napetost koja vlada u sali za novinarske razgovore sa Stejt departmentom. Sve čime su dosad poučavani pripadnici sedme sile ruši se kao "kula od karata" mada se ni u ovom fiktivnom političkom TV serijalu ne predviđa takav vašingtonski zaokret kakav se upravo odigrava pred našim očima.
Sam Džon Kirbi već je spakovao kofere i spreman je da od 20. januara, kad je prestao njegov angažman u Stejt departmentu, počne da traži novi posao. Do petka su svi ambasadori koje je Barak Obama iz političkih razloga postavio na to mjesto morali da se vrate kući. Njima je specijalnim pismom još u decembru prošle godine naloženo da podnesu ostavku, a tim D. Trampa izričito je rekao da ovog puta neće nikome izaći u susret niti će se bilo kome produživati ambasadorski mandat na još nekoliko meseci.
To je, prema Kirbijevim rečima, uobičajena praksa prilikom promene administracije, pa se ovo što se dešava u Stejt departmentu ne može nazvati ni hajkom ni čistkom. I Obama je učinio isto kad je postao predsednik. Od ukupnog broja američkih ambasadora 30 odsto ih je na ta mesta postavljeno iz političkih razloga, dok su 70 odsto šefova misija u inostranstvu karijerne diplomate. Za njih zasad nema zime, tvrdi Kirbi, koji objašnjava da je smena na ambasadorskim mestima i političkim pozicijama u Stejtu deo demokratskog procesa: izabran je novi predsednik, one koje je imenovao stari predsednik smeniće imenovani od novog predsednika. Onako kako je glasao narod.
Lov na vještice
Ali, među demokratama se govori i o "lovu na veštice", u koji se, navodno, sprema da pođe Tramp čim stupi na dužnost. Nedavno je grupa demokratskih kongresmena zatražila od Kirbija da spreči pokušaje da se u Stejt departmentu prave (crne) liste službenika koji nisu po ukusu novih vlasti. Jedna takva lista zatražena je od Ministarstva za energetiku. Na spisku za eventualni otkaz, kako je tada protumačeno, našli bi se svi službenici koji su učestvovali u prikupljanju podataka o štetnim uticajima industrije i naftnih bušotina na klimatske promene. Organizacija za očuvanje porodice takođe je pisala Trampu da bi od njega zahtevala da iz Ministarstva spoljnih poslova izbaci sve diplomate koje podržavaju LGBT zajednicu ili sami pripadaju homoseksualnoj populaciji.
Novoizabrani predsednik, međutim, žali se da su obaveštajne službe krenule u "lov na veštice" kad su počele da tvrde da iza hakerskih napada na SAD za vreme predsedničkih izbora stoji Rusija. Kasnije se saglasio s ovom ocenom, ali je dodao da SAD hakuju svi, a ne samo Rusija. Po Trampu, "demokrate su toliko besne što su izgubile ove izbore da su krenule u politički lov na veštice". I Ambasada Rusije u Londonu priklonila se Trampovoj kvalifikaciji, pa je optužila Borisa Džonsona, britanskog ministra spoljnih poslova, da se priprema za "lov na veštice" protiv Moskve, koju London optužuje za hakerske napade. U modernoj diplomatiji još nije zabeleženo da se predsednik SAD slaže s Moskvom kad govori o potezima američkih obaveštajnih službi. Sa druge strane, očekuje se da Kongres bude velika prepreka postavljanju Trampovih ambasadora.
Ambasade u mnogim delovima sveta mogle bi da ostanu na nivou otpravnika poslova do daljnjeg. Kako će se u tom mutnom lovu, gde se ne zna više ko je veštica, a ko lovac, popuniti utvrđenje u Fogi Botomu kad za nekoliko dana iz njega izađu najkrupnije ribe? Da biste dobili odgovor na ovo pitanje, čekajte sledeći tvit Donalda Trampa.
Bonus video:
