Spisak visokih gostiju koji su bili na inauguraciji nove hrvatske predsednice na neki način je odudarao od dosad saopštenih spoljnopolitičkih prioriteta Kolinde Grabar-Kitarović.
Ceremoniji su prisustvovali gotovo svi predsednici iz regiona, dok su iz Evropske unije doputovali političari nižeg ranga.
Poznato je da je tokom kampanje Grabar-Kitarović dosadašnjem predsedniku Ivi Josipoviću zamerala preveliku okrenutost susedima i zapuštanje saradnje s tradicionalnim prijateljima iz zapadne Evrope.
„Nema više spominjanja regije, sa susedima je temelj politika čistih računa”, rekla je na Markovom trgu.
„Borićemo se za hrvatske nacionalne interese, jer ovo je Hrvatska. Ovo je Hrvatska, a ne regija ili ’region’”, izjavila je ranije.
Da li pominjanje „regije” u pomalo negativnom kontekstu nagoveštava da će i Hrvatska i region morati da se odviknu od starog kursa i priviknu na zaokret nove predsednice, koja zajedno s vladom kreira spoljnu politiku, mada je uloga vlade i resornog ministarstva tu objektivno mnogo veća?
Grabar-Kitarović smatra da je bavljenje stabilizacijom saradnje sa zemljama iz susedstva manje važno i korisno od poboljšanje odnosa s partnerima u EU. Ovo se pre svega odnosi na Nemačku, kojoj Hrvatska duguje zahvalnost od vremena osamostaljenja do ulaska u Uniju.
Posle čuvenog „Leks Perković”, kad je vlada Zorana Milanovića menjala zakon kako ne bi došlo do izručenja Josipa Perkovića Nemačkoj, odnosi Zagreba i Berlina osetno su zahladneli. Iako je predsednica verovatno intimno razočarana što kancelarka Angela Merkel nije prisustvovala inauguraciji - Berlin na takve događaje šalje političare nižeg formata - Grabar-Kitarović će učiniti sve da unapredi odnose s dugogodišnjim partnerima u EU.
Političarka desnog centra i bivša visoka funkcionerka NATO za takav zaokret ima i argumente. Josipović se veći deo svog petogodišnjeg mandata trudio da nađe bliskost sa zemljama iz okruženja. U vreme bivšeg srpskog predsednika Borisa Tadića čak je u tome značajno uspeo. Danas su odnosi sa Srbijom, ključni politički barometar regiona, na nezavidno niskom nivou. Tomislav Nikolić prodrmao ih je izjavama o „srpskom Vukovaru”, koje su razgnevile hrvatske domoljube. Grabar-Kitarović startovala je zapaljivim rečima, nazivajući Srbe iz Hrvatske - Hrvatima. Mnogo je nerešenih otvorenih tema.
Da li će menjati politiku prema BiH najavljujući podršku „trećem entitetu”, kao dosad jedino pominjanom prioritetu nove regionalne politike?
Ali, prisustvo predsednika Albanije, Crne Gore, Kosova, Makedonije, Slovenije, sve trojice članova Predsedništva BiH i „pogotovo premijera Srbije”, koga je Grabar-Kitarović izdvojila, svojevrstan je signal Zagrebu da region i u budućnosti očekuje da bude visoko rangiran u spoljnoj politici Hrvatske. Koliko zbog opšte stabilnosti, toliko i zbog obećane pomoći na putu dela ovih država ka EU.
Regija od koje Grabar-Kitarović najavljuje odmicanje ipak ostaje hrvatska realnost, a u političkom, ekonomskom i svakom drugom interesu Hrvatske jeste da njena spoljna politika bude otvorena prema svim područjima.
Bonus video:
