Srednjovjekovni mislilac? Da li je to samo prošlost? „Nikako“, odgovara profesor filozofije Andreas Šper. Toma Akvinski, kaže, doprinosi aktuelnim debatama, bilo kroz jasnu retoriku ili jasno odbacivanje dezinformacija.
U intervjuu za DW, profesor Šper, direktor Toma-instituta pri Univerzitetu u Kelnu, podsjeća takođe na široke vidike srednjovjekovnog filozofa. „Filozofija tog milenijuma koji sada nazivamo srednjim vijekom, u osnovi je odražavala svijet oko Mediterana. Bila je višejezična, bila je multietnička, bila je multireligijska.“
Protiv odluke porodice
Ko je bio Toma Akvinski? Rođen je početkom 1225. godine u plemićkoj porodici, u utvrđenju Rokaseka, na oko 120 kilometara jugoistočno od Rima. Kao što je bilo uobičajeno u to vrijeme, roditelji su željeli obrazovanje i karijeru za svog sina, po mogućnosti u važnom manastiru Monte Kasino.
Toma se, međutim, opirao svakom pritisku. Postao je dominikanac, želio je da živi radikalnim životom monaha. Želio je, kaže profesor Šper, „povratak radikalnom hrišćanskom načinu života“. Najpoznatiji monah tog reda u crkvenoj istoriji, Franja Asiški (1182-1226), živeo je generaciju prije Tome.
Toma, međutim, odlazi iz mjesta u kojima je studirao, iz Bolonje i Napulja. Odlazi u akademski svijet u nastajanju. Preselio se u Pariz, tamo studirao na mladom, ali već veoma cijenjenom univerzitetu, a zatim otišao u Keln 1248. sa Albertom fon Launingenom, koji je kasnije postao poznat kao Albert Veliki (oko 1200-1280).
Ubrzo je i sam Toma postao profesor na fakultetu. Kao prvi profesor iz dominikanskog reda predavao je u Parizu, a zatim u Rimu i Napulju. Toma je tako, kako kaže prof. Šper, postao ono što se danas naziva „intelektualcem“.
Bio je zvijezda teološke misli sve do 20. vijeka. Njegovo najpoznatije, nedovršeno djelo „Summa Theologica“, bilo je svojevrsni nacrt cjelokupne teologije i oblikovalo razmišljanje Katoličke crkve sve do modernog doba.
„Prvo razmisli, pa onda pričaj!“
Iako je prosvetiteljstvo kasnije preteklo Tomine ideje, profesor Šper vidi mnogo toga što i danas može da ima uticaja. Čak i u vremenima kratkih, sažetih rečenica na društvenim mrežama, mogu se, kaže, koristiti Tomine reči: „Formulišite precizno, usudite se da mislite!“ I: „Prvo razmislite, pa onda pričajte!“
„Toma je usavršio tadašnji stil diskusije preciznošću svog razmišljanja. Često formuliše misli sofisticirano, inteligentno, privlačno i u veoma kratkom formatu. Skoro kao na TikToku“, kaže Šper.
Tomu Akvinskog, učenika i profesora iz srednjeg vijeka koji se toliko oslanja na razum kao mjeru, Šper doživljava i kao kritički autoritet za formate razgovora u savremenom svijetu medija i političkih debata: „On bi podsticao disciplinu vrijednosno razumne i precizne formulacije. Toma bi“, smatra profesor iz Kelna. „sigurno bio prilično nezadovoljan zbog prirode današnje rasprave.“
A lažne vijesti, danas tako česte? „Kada je riječ o lažnim vijestima“, kaže Šper, „Toma bi tu bio izuzetno kritičan. Svako ko namjerno laže i širi lažna mišljenja, suštinski se protivi ljudskom razumu. To bi značilo da je razum u suprotnosti sa samim sobom. Za njega je to bila jedna od najgorih stvari koje ljudsko biće može da počini.“
Na godišnjicu smrti Tome Akvinskog, profesor Šper ukazuje na još jedan aspekt: širinu razmišljanja. U XIII vijeku misao davno zaboravljenog grčkog filozofa Aristotela (384-322 p.n.e.) odjednom je svima bila na usnama. Veliki muslimanski i jevrejski naučnici iz Andaluzije, u današnjoj Španiji i sjevernoj Africi, obogatili su akademski svijet idejama Aristotela. Toma se na tu širinu nadovezuje.
„Evropa nije centar svijeta“
„Posebno su mu veliki arapski i jevrejski mislioci njegovog vremena otvorili svijet i proširili latinsku Evropu“, kaže profesor Šper. On je oduševljen dok priča o filozofskom svijetu tog vremena: „Višejezičan, multietnički, multireligiozan.“
Toma Akvinski je znao još nešto – da „ova Evropa nije centar svijeta“. Sve to bi, zaključuje profesor Šper, moglo da bude „hrana za razmišljanje za ovu Evropu koja se sada izoluje – da ponovo razmisli i razume šta znači globalna misao“.
Bonus video:
