Istraživanje koje je sprovela grupa kanadskih stručnjaka pokazalo je da takozvane pucačine (video-igre zasnovane na pucanju) oslabljuju mozak mladih ljudi, čime kod njih raste rizik za pojavu demencije u kasnijem životnom dobu.
Rezultati studije pokazali su da mladi koji provode mnogo vremena igrajući igre poput “Call of Duty”, “Killzone” i “Borderlands 2” imaju manje sive materije u ključnim djelovima mozga.
Naučnici su takođe upozorili ljekare da ne preporučuju starijim pacijentima igranje video-igara kao sredstvo za poboljšanje kognitivnih funkcija, jer bi na taj način mogli da nanesu nepovratnu štetu njihovoj sposobnosti zadržavanja memorije.
Prethodna istraživanja pokazala su da kod ljudi sa smanjenom količinom bijele mase u hipokampusu, dijelu mozga zaduženom za orijentaciju i prisjećanje proživljenih iskustava, postoji veći rizik od nastanka neuroloških bolesti, uključujući Alchajmerovu bolest, depresiju i šizofreniju.
Iako se pokazalo da video-igre imaju pozitivan uticaj na pojedine kognitivne sisteme vezane za vizuelnu pažnju i kratkotrajnu memoriju, novo istraživanje dovodi do zaključka da najverovatnije oštećuju hipokampus.
Istraživači Univerziteta u Montrealu došli su do podataka skenirajući mozgove aktivnih gejmera i ljudi koji uopšte ne igraju video-igre, a snimci su pokazali da gejmeri imaju manje sive materije u hipokampusu.
Pokazalo se da igranje igara umjesto hipokampusa mnogo više stimuliše drugi dio mozga, zvani nukleus-kaudatus. Ova struktura ponaša se poput neke vrste “autopilota” i zadužena je za ljudsko razumijevanje sistema nagrađivanja.
Naučnici navode da, što je aktivniji nukleus-kaudatus, to se hipokampus manje koristi, što dovodi do propadanja ćelija.
U istraživanju je učestvovalo 46 žena i 51 muškarac, koji su igrali igre ukupno 90 sati.
Devedeset sati igranja takozvanih pucačina dovelo je do atrofije hipokampusa, dok je rješavanje problema u 3D video-igrama, koje se više zasniva na instinktivnim odgovorima u vezi sa prostornom orijentacijom, dovelo do povećanja sive materije u hipokampalnom memorijskom sistemu.
Istraživači ipak napominju da je još rano za donošenje konačnih zaključaka, s obzirom na mali broj ispitanika koji su učestvovali u studiji, prenosi B92.
Bonus video:
