Često osjećamo sitost tek nakon što unesemo velike količine hrane, zbog kašnjenja signala koji iz želuca stižu u mozak.
Želudac uglavnom nije veći od vaše pesnice kada je prazan, ali ima kapacitet da se raširi.
Možda ste se nekada zapitali zašto ste u jednom trenutku gladni, a već u sledećem se osjećate kao da ste se prejeli, a da niste osjetili period između. Naše tijelo ima veoma složen način na koji nam govori kada smo gladni i siti; to zahteva određen broj hormona koji se proizvode kao odgovor na prisustvo ili odsustvo hrane i digestivnom sistemu.
Dva najvažnija hormona su grelin i leptin. Uprošćeno rečeno, grelin povećava apetit, a leptin ga smanjuje. Oni se uglavnom proizvode u stomaku i masnim ćelijama. Grelina obično ima u većim količinama prije jela, a nakon toga se polako snižava, dok je leptin zadužen za to da “kaže“ vašem mozgu da ste siti. Gojazni ljudi s vremenom izgrađuju otpornost na leptin.
Evo nekoliko stvari na koje treba obratiti pažnju.
Šta se dešava kada se prejedemo?
Hrana može da ide u samo dva pravca, dalje u sistem za varenje ili nazad, odakle je i došla, kroz povraćanje. Prejedanje može da prouzrokuje loše varenje, kada se stomačna kiselina uzburka ka jednjaku. Želudac je otporan na kiselinu, ali jednjak nije. Takođe, tada tijelo ulaže više energije u varenje, što nas čini veoma umornim ili iscrpljenim.
Da li želudac može da pukne od prejedanja?
Nažalost, može. Navodno postoji slučaj gdje je želudac postao toliko veliki da je pukao od količine hrane koja se nalazila u njemu. Jedna 23-godišnjakinja je imala 2.500 ml u svom želucu pa je želudac toliko natekao da je činio većinu njenog abdomena, od rebara do karlice.
Da li može da se umre od prejedanja?
Da, postoji nekoliko slučajeva umiranja od prejedanja. Veoma su retki, ali postoje.
Budite pažljivi, pogotovo sada kada je vreme prazničnih objedovanja.
Bonus video:
