Studija je potvrdila da nekoliko faktora čini jedenje kasno uveče potencijalno rizičnim po zdravlje, kaže autorka studije dr Vendi Bazilijan.
Iako se ranu večeru obično vezuju za starije osobe ili malu djecu, čini se da danas sve više ljudi pazi kada će pojesti posljednji obrok u danu i pokušavaju da ne jedu poslije 19 časova, prenosi N1.
Jedan od velikih pokretača tog trenda, kako piše portal Real Simple, bila je kovid kriza i promjena radnog vremena restorana, od kojih je većina tokom pandemije skratila radno vrijeme, a gosti su se navikli da jedu ranije uveče.
Pored toga, nedavno je objavljeno nekoliko studija koje ukazuju da bi ranija večera mogla da bude zdravija od večere neposredno prije spavanja, uglavnom ukazujući na činjenicu da je tijelu teže da „odradi“ proces varenja kada se on preklapa sa spavanjem jer je tada prerada šećera i masti lošija. To može da bude posebno štetno za dijabetičare, gojazne osobe i hronične bolesnike.
Ipak, dijetetičari ističu da večera prije 19 časova nikome ne bi trebalo da bude pravilo i obaveza, jer vrijeme jedenja zavisi od brojnih faktora koji su manje-više van naše kontrole, kao što su radno vrijeme, razne obaveze, vrijeme za vježbanje, dječije aktivnosti, dostupnost hrane, umor i još mnogo toga.
Ljekari zato naglašavaju da je dobro večerati ranije, kada i ako je to izvodljivo, što može biti posebno korisno za osobe sa dijabetesom tipa 2.
To potvrđuje studija iz 2018. objavljena u „Endocrine Journalu“, koja je pokazala da dijabetičari tipa 2 koji su jeli kasno uveče imali su lošiju kontrolu glikemije, što je potencijalno dovelo do zdravstvenih komplikacija povezanih sa bolešću.
Druga studija iz 2022. objavljena u Cell Metabolism ukazala je na vezu između kasne večere i gojaznosti, kao i zaključak da kasna večera mijenja način na koji tijelo skladišti i razlaže masti, naginjajući se njenom većem skladištenju.
Isto tako, studija kaže, kasno noćno jedenje može da smanjiti nivo leptina u serumu, hormona koji pomaže u regulisanju tjelesne masti i smanjenju količine sagorenih kalorija tokom dana.
„Ova studija je potvrdila da nekoliko faktora i mehanizama čini jedenje kasno uveče potencijalno rizičnim za zdravlje“, piše autor navedene studije dr Vendi Bazilijan.
Druga manja studija iz 2020. objavljena u The Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism otkrila je da su kasne večere kod 20 zdravih odraslih osoba izazvale noćnu netoleranciju na glukozu i smanjile sposobnost njihovih tijela da koriste masti kao energiju.
„Međutim, ne postoji univerzalno idealno vrijeme za večeru i postoje mnoge varijable koje treba uzeti u obzir kada je u pitanju vrijeme obroka“, rekla je dr Maja Feler, dijetetičarka iz Bruklina koja kaže da je to jasno iz svih gore navedeno da tijelo ima koristi od jedenja prije 19 časova, i da, uz trud da ne bude kasno uveče, svako treba da nađe vrijeme koje mu najviše odgovara, prenosi Večernji.hr.
Bonus video:
