Volite tunjevinu iz konzerve? Evo koliko često se smije jesti

Koji su najveći rizici i nuspojave za vaše tijelo ako prečesto jedete konzerviranu tunjevinu?

27526 pregleda 2 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Shutterstock
Ilustracija, Foto: Shutterstock

Posljednjih godina, konzervirana tunjevina postala je veoma prisutna namirnica u kuhinjama širom svijeta, zahvaljujući svojoj praktičnosti, svestranosti i nutritivnom profilu.

Međutim, pretjerana konzumacija konzervirane tunjevine može loše uticati na zdravlje.

1. Živa i teški metali

Jedan od glavnih nedostataka čestog konzumiranja konzervirane tunjevine je prisutnost žive u ovoj ribi.

U zavisnosi od vrste tunjevine koju jedete, moguće je unositi više ili manje velike količine ove materije, što dovodi do potencijalnih zdravstvenih rizika.

Ovaj metal se može nakupiti u ljudskom tijelu, što dovodi do potencijalnih neuroloških i razvojnih problema.

Istraživanje iz 2020. objavljeno u časopisu “Environmental Research” pokazalo je da visoka konzumacija ribe s visokim sadržajem žive, poput tunjevine, može povećati rizik od neuroloških poremećaja.

Živa koja dospije u okolinu zbog različitih vrsta proizvodnih aktivnosti, taloži se u jezerima, rijekama i okeanima. Odatle očigledno ulazi u životni ciklus vodenih organizama.

tunjevina
foto: Shutterstock

Ali, živa u okanima takođe je proizvod razgradnje prirodnog organskog ugljenika objavili su naučnici u časopisu Global Biological Cycles. Kada živa uđe u vodu, u oba slučaja mikroorganizmi je pretvaraju u vrlo otrovni oblik nazvan metil živa koji se nakuplja u mesu ribe koju jedemo.

Metil živa se posebno nakuplja kod većih grabežljivaca, zbog čega je veća riba, poput tunjevine, rizičnija za konzumaciju od, na primjer, srdele.

Ribe imaju različite nivoe žive. Konzervirana tunjevina ima relativno visok nivo pa bi njena konzumacija potencijalno mogla da postane štetna ako se koristi više od tri puta nedjeljno.

Prema podacima američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), gotovo svako ima malu količinu metil žive u krvi (ali ispod nivoa koji može izazvati zdravstvene posljedice).

Ali metil živa je moćan neurotoksin, pa korištenje previše tunjevine zapravo može izazvati trovanje živom, piše Novi list.

Simptomi uključuju svrab ili trnjenje u prstima na nogama i rukama, slabost mišića, probleme s koordinacijom, poremećaje govora i sluha i smanjen periferni vid.

Takođe treba napomenuti da je visok nivo žive kod trudnica izuzetno opasan i može prouzrokovati poremećaje središnjeg nervnog sistema kod djece.

2. Bisfenol A (BPA)

Prisutnost žive nije jedini dobar razlog za ograničavanje konzumacije tunjevine. Neke konzerve tunjevine mogu sadržati BPA, koji se koristi u pakovanju i može da poremeti endokrini sistem.

Istraživanje objavljeno u “Journal of Endocrinological Investigation” 2021. povezalo je izloženost BPA s hormonskim promjenama.

tunjevina
foto: Shutterstock

Kao što je pokazalo nedavno istraživanje koje je radio časopis “Il Salvagente”, sve konzerve tunjevine koje su analizirali od strane laboratorijskih tehničara grupe Maurizi sadržale su tragove bisfenola A, materije za koju su dopušteni pragovi ograničeni za čak 100 puta.

Da biste to izbjegli, preporučuje se izbor staklene ambalaže, koja je s ove tačke gledišta najbezbjednija.

3. Natrijum i konzervansi

Konzervirana tunjevina često sadrži velike količine natrijuma i konzervansa, što može biti štetno za zdravlje srca i krvni pritisak.

Iz tog razloga pokušajte uvijek da čitate etikete i odlučite se za verzije s niskim udijelom natrijuma i bez dodanih konzervansa.

Bonus video: