1. Kome se podnosi prijava za glasanje u inostranstvu?
Zahtjevi se podnose nadležnom diplomatsko-konzularnom predstavništvu (ambasadi ili konzulatu) u državi boravišta. Iako naša dijaspora živi u brojnim gradovima u kojima nema diplomatskih predstavništava, svako predstavništvo pokriva tačno određene regione i gradove u okviru svoje nadležnosti. Kontakt-podatke i mejl adrese možete pronaći na njihovim zvaničnim internet stranicama.
2. Koji je krajnji rok za prijavu?
Rok za podnošenje svih prijava i zahtjeva je 3. oktobar do ponoći (po lokalnom vremenu matične zemlje). Međutim, treba imati u vidu da Republička izborna komisija najkasnije do 2. oktobra utvrđuje tačne lokacije biračkih mesta u dijaspori, pa svim glasačima savetujemo da ne čekaju posljednji dan i trenutak.
3. Kako se podnosi zahtjev i koja je dokumentacija potrebna?
Svako diplomatsko-konzularno predstavništvo imalo je obavezu da na vreme obavesti birače o proceduri. Međutim, kako dosta njih to nije učinilo, građani mogu preuzeti formular sa sajta bilo kog drugog predstavništva koje je ispunilo svoju zakonsku obavezu, pošto su obrasci standardizovani. Od dokumentacije je neophodna važeća lična karta ili pasoš.
Takođe, ukoliko birač nije upisan u jedinstveni birački spisak, u isto vreme podnosi i zahtev za upis i zahtev za glasanje. U saradnji sa pravnicima savetujemo glasačima da u zahtevu ne navode striktno konkretan grad u kojem žele da glasaju, već da upišu formulaciju: „Živim u tom gradu i želim da glasam na meni najbližem biračkom mestu”. Time se značajno smanjuje mogućnost da administracija odbije zahtjev.
4. Šta ako niste upisani u birački spisak?
Ukoliko glasač utvrdi da nije upisan u jedinstveni birački spisak, potrebno je da popuni i preda zahtev za upis, koji se šalje zajedno sa zahtevom za glasanje u inostranstvu. Međutim, s obzirom na to da pojedina diplomatsko-konzularna predstavništva ostaju nema na mnogobrojne upite i zahteve građana, savetujemo glasačima da isti taj zahtev upute i direktno svojoj lokalnoj opštini u kojoj su upisani u birački spisak.
5. Koja su pravila za izbor biračkog mjesta?
Tehnički, građani mogu da navedu koji god grad žele za svoje potencijalno biračko mesto. Međutim, da bi biračko mesto uopšte bilo otvoreno, potrebno je da, između ostalog, postoji dovoljan broj zainteresovanih građana ili da je naredno biračko mesto predaleko od mesta za koje se osoba prijavljuje.
6. Šta se dešava ako se biračko mjesto zatvori, a vi ste se već prijavili?
Ukoliko se planirano biračko mesto na kraju ipak ne otvori, a tromi birokratski aparat propusti da glasače automatski i blagovremeno prebaci na neku drugu aktivnu lokaciju, nažalost ne postoji propis koji ovo reguliše, te su glasači ostavljeni sami sebi. U tom slučaju, oni bi tehnički morali ponovo podneti prijavu i zvanično poništiti prethodnu, kako bi njihov glas na kraju ipak bio zaveden, iako možemo osnovano sumnjati da su rokovi tendenciozno takvi da dosta građana ne stigne da podnese novi zahtev kad utvrdi da njegovo ili njeno ciljano biračko mesto neće biti otvoreno.
Opširnije možete naći na našem sajtu
( Studentska lista )
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
