Nauka i privreda moraju da govore istim jezikom

Regenerativna ekonomija, cirkularnost, upravljanje otpadom, urbani biodiverzitet, pojmovi koji su donedavno pripadali uskim akademskim krugovima danas sve glasnije kucaju na vrata privrede, lokalnih zajednica i donosilaca odluka. Upravo na toj raskrsnici nauke i prakse nastao je CROSS-REIS, evropski projekat finansiran iz programa Horizont Evropa, koji okuplja visokoškolske i istraživačke institucije iz osam evropskih zemalja. O tome zašto je Crna Gora dobila istaknuto mjesto u ovoj priči, kako izgleda saradnja nauke, privrede i institucija i šta region može da očekuje u narednim godinama, razgovarali smo sa prof. dr Jelenom Stanković, rukovoditeljkom projekta iz koordinatorske institucije, Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu.

Za čitaoce koji se prvi put susreću sa ovim pojmom, šta je zapravo CROSS-REIS i zašto baš regenerativna ekonomija?

CROSS-REIS je mreža za istraživačku izvrsnost u oblasti regenerativne ekonomije, projekat koji se sprovodi u okviru programa Horizont Evropa, njegovog stuba posvećenog širenju izvrsnosti i jačanju istraživačkih kapaciteta. Iza pomalo tehničkog naziva stoji vrlo konkretna ideja: da institucije iz zemalja koje se tek probijaju u evropski istraživački prostor povežemo sa vodećim evropskim univerzitetima i istraživačkim centrima, i da zajedno stvorimo kritičnu masu znanja neophodnu za zelenu i digitalnu tranziciju. Konzorcijum čini osam evropskih zemalja, a projekat traje pet godina.

Zašto regenerativna, a ne samo održiva ili cirkularna ekonomija? Zato što regenerativni pristup ide korak dalje. Cirkularna ekonomija nas uči da resurse koristimo pametnije, da ono što bismo bacili ponovo uvedemo u upotrebu i time smanjimo štetu. Regenerativna ekonomija postavlja ambiciozniji cilj, ne samo da manje štetimo, već da aktivno obnavljamo ono što nam priroda i zajednica daju. U praksi to znači da se bavimo sa tri međusobno povezane teme: cirkularnom ekonomijom, upravljanjem otpadom u vezi sa društvenom inkluzijom, i urbanim biodiverzitetom. To su oblasti u kojima se ekologija, ekonomija i društvo dodiruju najsnažnije.

Koordinaciju vodi Niš, ali ste više puta naglasili poseban značaj Crne Gore. Kako izgleda ta saradnja?

Crna Gora je jedan od nosećih stubova ovog projekta. Kroz Univerzitet Crne Gore i Ekonomski fakultet u Podgorici ostvarujemo izuzetno značajnu i sadržajnu saradnju, koju predvodi prof. dr Ana Lalević Filipović, koordinatorka crnogorskog tima. Ono što bih posebno istakla jeste da Crna Gora nije puki učesnik, ona je domaćin nekih od najvažnijih događaja u projektu i mjesto na kojem se rađaju ideje koje potom odjekuju u čitavom regionu. Podgorica je za CROSS-REIS postala prava naučna raskrsnica Zapadnog Balkana, a saradnja koju gradimo sa kolegama iz Crne Gore primjer je kako se povjerenjem i zajedničkim radom prevazilaze granice.

Jedan od stubova projekta je povezivanje nauke i privrede. Kroz biznis forume ste to i pokazali u praksi.

Tako je. Do sada smo održali tri biznis foruma i svaki je bio prilika da za istim stolom sjednu naučnici, privrednici, predstavnici institucija i civilnog sektora. Prvi je održan u Nišu, pod nazivom „Održivost 2.0", a jedan od najznačajnijih okupio je u Opatiji lidere iz privrede i kreatore politika oko teme inovacija za zelenu ekonomiju, uz učešće stručnjaka i iz OECD-a. Sljedeće, 2027. godine, domaćin biznis foruma koji organizujemo biće Crna Gora. Poruka koja se provlačila kroz sve forume jednostavna je, ali ključna: nauka i privreda moraju da govore istim jezikom. Istraživanja koja ostanu u fioci nikome ne koriste, kao ni poslovne odluke donesene bez oslonca na znanje. Forumi su upravo prostor gdje se taj jezik uči, gdje istraživač razumije potrebe preduzeća, a preduzetnik prepoznaje vrijednost nauke.

Krajem maja Podgorica je bila domaćin konferencije MICEB CROSS REIS Edition. Šta je ta konferencija donijela?

Konferencija MICEB 2026 – CROSS-REIS izdanje, održana od 28. do 30. maja 2026. godine u Podgorici, u organizaciji Ekonomskog fakulteta Univerziteta Crne Gore, bila je jedna od ključnih aktivnosti projekta. Nosila je temu upravljanja i međunarodne saradnje za zelenu tranziciju i okupila je istraživače, kreatore politika, privrednike i međunarodne stručnjake. O tome koliko je bila povezana sa stvarnim životom govori i sastav govornika, od predstavnika Ministarstva zaštite životne sredine, preko finansijskog sektora, do vodećih evropskih akademika.

Ono na šta sam posebno ponosna jeste panel posvećen ženama u nauci, održan u maju 2026. u okviru ove konferencije. Otvorio je razgovor o vidljivosti, položaju i doprinosu žena istraživača u akademskom i inovacionom ekosistemu, o značaju jednakih šansi, mentorstva i institucionalne podrške. Za nas to nije bila usputna tema, već srž onoga u šta vjerujemo, da se izvrsnost u nauci gradi samo u sredini koja je otvorena, raznolika i inkluzivna. Promocija žena u nauci je obaveza koju CROSS-REIS shvata veoma ozbiljno.

Jednako važnu dimenziju konferencije predstavlja uključivanje mladih istraživača. U okviru svakog dosadašnjeg izdanja organizovana je posebna studentska sesija, namijenjena studentima koji svoja master i doktorska istraživanja posvećuju temama održivosti, zelene tranzicije i povezanim ekonomskim i društvenim izazovima. Na taj način pružamo im prostor da predstave svoje prve ozbiljne istraživačke rezultate, dobiju povratne informacije iskusnih istraživača, razmijene ideje i postanu dio šire akademske i istraživačke zajednice.

Na taj način CROSS-REIS šalje jasnu poruku: zelena tranzicija nije tema samo današnjih institucija, donosilaca odluka i afirmisanih istraživača, već pripada i generacijama koje tek ulaze u svijet nauke. Uključivanjem studenata danas stvaramo istraživače, stručnjake i donosioce odluka koji će sjutra imati znanje, svijest i odgovornost da procese održivog razvoja nastave i unaprijede. Upravo u tome vidimo jednu od najvažnijih vrijednosti projekta: ne samo da stvaramo nova znanja, već gradimo ljude i zajednicu koja će ta znanja nositi dalje.

Sa te konferencije stiže i naučna publikacija u prestižnom izdanju.

Da, i to je za nas izvor velikog ponosa. Kao rezultat MICEB CROSS REIS konferencije priprema se tematska monografija u izdanju izdavačke kuće Springer, čije ko-uredništvo predvode upravo kolege iz Crne Gore. Knjiga je posvećena cirkularnoj i regenerativnoj ekonomiji i njihovoj primjeni u privredi, odnosno u turizmu, sa jasnim ciljem da poveže naučna saznanja sa praksom domaćih i regionalnih preduzeća. Za crnogorsku nauku to je dragocjena međunarodna vidljivost, potvrda da se ozbiljno, relevantno istraživanje može voditi iz Podgorice i biti prepoznato u vrhunskim svjetskim izdanjima.

Grad kao učionica

Projekat mnogo ulaže u studente i građane, kroz takozvane „living labs“. Objasnite nam taj koncept.

„Living lab“, ili živa laboratorija, počiva na jednostavnoj, ali moćnoj ideji, da grad sam po sebi može postati učionica. Umjesto da istraživanje ostane zatvoreno u seminarskim salama, mi ga iznosimo na ulice, među građane. U Nišu smo, na primjer, centralni gradski trg pretvorili u otvorenu laboratoriju urbanog biodiverziteta: popisali smo stabla, postavili table sa QR kodovima uz svako drvo, tako da svako ko skenira kod telefonom odmah dobije priču o vrsti, starosti i ekološkoj vrijednosti tog stabla. Studenti su pritom bili ambasadori, svako od njih je „posvojio“ po jedno drvo i kreirao sadržaj za građane.

U Crnoj Gori studenti Univerziteta Crne Gore su na sličan način uključeni u zelene izazove i aktivnosti projekta. Suština je uvijek ista: povezati generacije, institucije i struke oko zajedničkog cilja, podizanja svijesti o životnoj sredini i istovremeno prikupiti stvarne podatke koji koriste i nauci i lokalnoj zajednici. Studenti tu nisu posmatrači, već aktivni tvorci rješenja.

Šta Crnu Goru čeka u 2027. godini?

Godina 2027. biće za Crnu Goru posebno dinamična. Pripremamo veliki biznis forum u Crnoj Gori, koji će okupiti privredu, institucije i naučnu zajednicu, i koji vidimo kao značajan regionalni događaj. Kako će tačno izgledati, koje teme i koje goste donosi, prepustila bih da otkrije prof. dr Ana Lalević Filipović, koordinatorka tima Ekonomskog fakulteta u Podgorici, Univerziteta Crne Gore, koja predvodi njegovu pripremu. Mogu samo da najavim da će biti riječi o temama koje su za crnogorsku privredu i te kako aktuelne i da ćemo se potruditi da forum bude prostor konkretnih dogovora, a ne samo lijepih riječi.

Najavili ste i posebno istraživanje o otpadu, koje ima i snažnu društvenu dimenziju.

Jeste, i to je istraživanje na koje sam možda i najviše ponosna, jer spaja ekologiju i socijalnu pravdu. U 2027. godini pokrećemo društveno angažovano, regionalno istraživanje o upravljanju otpadom i neformalnom prikupljanju otpada u svim zemljama Zapadnog Balkana. Kada govorimo o otpadu, prečesto vidimo samo ekološku stranu priče. Ali iza kontejnera i deponija stoje i ljudi, neformalni sakupljači otpada, često na margini društva, bez zaštite i vidljivosti, a upravo oni čine jednu od karika u lancu recikliranja. Naše istraživanje ima, dakle, i inkluzivni i sociološki momenat: želimo da razumijemo njihov socio-ekonomski položaj i da predložimo politike koje bi im poboljšale uslove rada i života. To je za nas suština regenerativnog pristupa, da nijedan čovjek i nijedna zajednica ne ostanu iza.

Za kraj, kakvu poruku šaljete čitaocima „Lidera održivosti“ i crnogorskoj javnosti?

Da održivost nije apstraktan pojam iz evropskih strategija, već svakodnevno pitanje kvaliteta života, vazduha koji udišemo, otpada koji stvaramo, prilika koje ostavljamo mladima. Nauka tu ne želi da drži lekcije, već da bude partner društvu. Zato pozivam privrednike, institucije, studente i građane Crne Gore da nam se pridruže: na forumima, u živim laboratorijama, u istraživanjima. Regenerativnu ekonomiju ne grade pojedinci, već zajednice koje odluče da budu lideri promjene. A Crna Gora je, u to sam sigurna, jedan od takvih lidera.

O PROJEKTU CROSS-REIS

Puni naziv projekta: CROSS-disciplinary network for research excellence in Regenerative Economy Innovation eco-Systems

Koordinator: Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu (prof. dr Jelena Stanković)

Crnogorski partner: Univerzitet Crne Gore, Ekonomski fakultet u Podgorici (prof. dr Ana Lalević Filipović)

Konzorcijum: Visokoškolske i istraživačke institucije iz osam evropskih zemalja, uz univerzitetske partnere iz Hrvatske, Slovenije, Italije, Albanije i Norveške i Evro-mediteranska ekonomska mreža iz Španije.

Web stranica: https://crossreis.com/

Fokus: Regenerativna i cirkularna ekonomija, upravljanje otpadom i društvena inkluzija, urbani biodiverzitet

Projekat CROSS-REIS finansiran je iz programa Horizont Evropa na osnovu ugovora o dodjeli sredstava br. 101136834. Stavovi i mišljenja izneseni u tekstu pripadaju sagovornici i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije.

Online izdanje magazina „Lideri održivosti“ pogledajte OVDJE