ATLETIKO ZA PONOS

El Ćolo Simeone: Ostajemo skromni!

"Velike bitke ne dobijaju najbolji, nego oni koji se više bore i imaju bolju strategiju, kaže El Ćolo
1 komentar(a)
Simeone, Foto: Beta/AP
Simeone, Foto: Beta/AP
Ažurirano: 11.04.2014. 08:17h

Dijego Simeone kao Žoze Murinjo, Atletiko Madrid kao Porto 2004. godine - mediji bruje od poređenja dan nakon što su “kolćonerosi” ispisali evropsku fudbalsku priču godine.

U polufinalu Lige šampiona nema Mesija i Barselone, prvi put od 2007. godine. Katalonci su ustupili mjesto timu kome i u Primeri gledaju u leđa. Atletiko sanja otvorenih očiju, ali nije kraj priče - prave stvari tek dolaze!

“Grandioso”, razvukla je “Marka” na naslovnoj strani, na kojoj poslije ko zna koliko vremena nije bilo mjesta za Real.

Iako Madrid ima dva tima u polufinalu Lige šampiona, apsolutni hit, ne samo u Španiji, je čudesni Atletiko - narodski tim iz Madrida za koji mahom navijaju mase iz predgrađa.

Takav, “siromašni” Atletiko, našao se u društvu divova...

"Bićemo skromni, kao do sada. Jasno nam je da su ostali polufinalisti, Bajern, Real i Čelzi, bili u ovoj situaciji mnogo češće od nas. Mi smo opet tu poslije 40 godina i verujemo u to što radimo. Želimo da i dalje budemo ravnopravan protivnik, što nam je bio cilj i na početku sezone", rekao je Dijego Simeone.

Trenera Atletika porede sa Murinjom, čak i sam Simeone priznaje da se divi Portugalcu.

Ipak, postoji razlika - popularni El Ćolo nikad neće izjaviti “ja sam specijalan” i “ispod boga sam samo ja”.

Argentinac koristi druge riječi - požrtvovanje, skromnost, poštovanje, odricanje, naporan rad...

Takva Simeoneova terminologija savršeno se uklapa u stil igre madridskog Atletika, tima koji je zaludio Španiju i Evropu.

Ako je Murinjo “specijalan”, Simeone je “čovjek u crnom”, koji puno radi i vjeruje u to što radi.

"Kada neko radi kao moji igrači, o tome nije potrebno mnogo pričati. Divim se njihovom požrtvovanju, načinu na koji rade za tim i nikada ga ne izdaju", rekao je Simeone.

Nakon pobjede nad Barsom, pričao je samo u množini.

"Velike bitke i ratove ne dobijaju najbolji, nego oni koji se bolje bore i imaju bolju strategiju. Mi pokušavamo da budemo takvi".

Osim sjajnog trenera, fantastičnih fudbalera (jedina prava zvijezda, Dijego Kosta, nije igrao protiv Barse), snaga Atletika su navijači - vatreniji nego ostali u Španiji.

"Ambijent nije sputao igrače Barselone, jer su navikli na takve stvari, ali je mom timu dao ogromnu energiju", ističe Simeone.

Posljednje polufinale (i finale) Kupa šampiona Atletiko je igrao 1974, posljednju titulu u Španiji “kolćonerosi” su osvojili sa Radomirom Antićem 1996. Mogu li Simeoneovi “kolćonerosi” bolje nego slavni prethodnici?