Od specijalnog izvještača „Vijesti”
Prag - On je broj 1. U svakom pogledu. Na njegovim leđima je jedinica od koje drhte Leo Mesi, Arjen Roben, Bastijan Švanštajger... Najzaslužniji što je Čelzi postao prvak Evrope. Kapiten reprezentacije Češke. Sedam puta najbolji fudbaler te zemlje. Dva puta najbolji golman Lige šampiona. I vjerovatno najveći džentlmen u profesionalnom fudbalu. Jednostavno - Petr Čeh!
Kada je ugovaran ekskluzivni razgovor za „Vijesti“, rečeno je: „Neće biti problema, sa Čehom ih nikada nema“. I zaista je bilo tako.
"Hajde da to uradimo", rekao je „na prvu loptu“, na stadionu „Đenerali“ (bivša „Letna“) u Pragu, na kojem je u decembru gostovala Crna Gora.
A na pomen Crne Gore i baraža koji je srušio naše a ostvario češke snove, golman Čelzija je kategoričan.
"Bilo je veoma teško. Imali ste nekoliko šansi kada smo igrali ovdje u Pragu, a pogotovo kada ste igrali kući. Niste ih iskoristili i to je presudilo".
Naravno, razgovor odmah skreće na Ligu šampiona. Nakon trijumfa nad Bajernom slavlje u Čelziju bilo je neopisivo.
"Slavio sam tri dana! Ipak se Liga šampiona ne osvaja svaki dan. Zamolio sam selektora reprezentacije Bileka da se sa malim zakašnjenjem priključim pripremama i on mi je izašao u susret".
Finiš sezone bio je kao iz snova za Čeha. Blistavim odbranama protiv Liverpula donio je Čelziju FA kup, potom je zaustavio Barselonu, kada ni Mesi iz penala nije uspio da ga savlada, da bi na kraju odbranio penal Robenu u produžetku finala Lige šampiona, a potom još dva prilikom izvođenja jedanaesteraca (Švajnštajgeru i Oliću).
"Znam da su te utakmice bile pod posebnom pažnjom javnosti, drago mi je da sam odradio dobar posao. Ali, za mene lično one nisu ništa drugačije od ostalih. Uvijek se trudim da branim dobro, svaka nova utakmica je novo dokazivanje".
Čeh je izgubio samo jedan od pet mečeva na kojima je branio na „Kamp nou“, a uz to malo ko se može pohvaliti da je izašao kao direktni pobjednik u duelu sa Mesijem.
"Naravno da mi je drago kada ne primim gol od igrača koji gotovo svima drugima tresu mrežu. Stalno se vodi borba između napadača i golmana, svi oni žele da zatresu mrežu, a mi da je odbranimo. Bio sam uspješan protiv Mesija, ali već u narednom susretu može da bude drugačija situacija. Ipak, kad god izađem kao pobjednik iz duela sa takvim igračima, zadovoljan sam i raste mi samopouzdanje".
Rađanje velikog Čelzija poklopilo se sa dolaskom Čeha, koji je već osam sezona na „Stamford bridžu”. I ostaće još četiri, jer je poslije finala Lige šampiona produžio ugovor.
"Drago mi je što ću ostati još četiri godine u Čelziju. Nadam se da će klub i u naredne četiri godine biti jednako uspješan ili još uspješniji nego u prethodnih osam, koliko sam proveo u Čelziju".
I nakon osvajanja Lige šampiona, Čeh kaže da mu neće faliti motiva.
"Volio bih da imam dobro Evropsko prvenstvo sa reprezentacijom, nadam se da ćemo igrati dobro. Što se tiče kluba, želim da nastavimo na isti način, da osvojimo što više trofeja".
Iako je poznat kao specijalista za penale, kaže da nije od onih čuvara mreže koji priželjkuju da se na taj način rješava utakmica, kako bi se istakli.
"Ne obraćam puno pažnje na to. Često je to pitanje sreće. Takođe, treba sačuvati živce. U karijeri sam imao velikih pobjeda nakon izvođenja penala, ali i poraza u važnim utakmicama takođe nakon jedanaesteraca. Zato ne pridajem mnogo važnosti tome da li će penali odlučivati. Naravno, volio bih da dođemo u situaciju da penalima odlučujemo na Euru, jer bi to značilo da smo prošli najmanje do četvrtfinala".
A koliko zaista može Češka na Evropskom prvenstvu?
"Grupa nam je jako teška, jer su sve reprezentacije izjednačene. Neki kažu da je Rusija favorit u našoj grupi, ali mislim da kvalitetniji tim ima Grčka. Poljaci će biti nezgodni kao domaćini, njihovi igrači nastupaju u evropskim ligama, a uz to nismo imali priliku da ih gledamo u kvalifikacijama. Ali, izjednačena grupa nam ujedno daje šansu da u takvoj konkurenciji izborimo plasman u drugi krug. Odlučivaće nijanse, možda plasman u drugu fazu odluči jedan gol".
Čeh, Rosicki i drugovi odigrali su baraž sjajno, možda je to dobra najava za Evropsko prvenstvo.
"Mislim da smo i u baražu sa Crnom Gorom, i u Pragu i kod vas u Podgorici, pokazali da možemo da se nosimo sa pritiskom. Nadam se da će tako biti i na Euru. Ne obećavamo čudo, ali nadam se da možemo napraviti solidan rezultat. Treba ići korak po korak, najvažnije je da prođemo grupu".
Uoči baraža sa Crnom Gorom, javnost u Češkoj nije previše vjerovala nacionalnom timu. To kao da je zavaralo našu reprezentaciju, a Česima dalo krila. Ali, velikog optimizma u Češkoj nema ni sada.
"Znamo da naši navijači nisu optimisti, to je posljedica loših rezultata u prethodnih nekoliko godina. Ali, da bismo to promijenili, moramo da dajemo sve od sebe u svakom meču. Ako dođu rezultati, siguran sam da ćemo imati sve veću podršku, čak i u Vroclavu, gdje igramo u grupi na Evropskom prvenstvu".
A da li je Čeh spreman da zablista i na Evropskom prvenstvu, dilema praktično ne postoji.
"Najvažnije je da sam spreman, ove sezone branio sam na 60 utakmica. Drago mi je što sam formu održao tokom čitave sezone, od samog starta pa do velikih utakmica na kraju sezone. Nadam se da će tako biti i na Evropskom prvenstvu".
Od Crne Gore i Podgorice, prilikom gostovanja, nije vidio praktično ništa.
"Nažalost, samo stadion i hotel".
Povrijeđivan je bezbroj puta, fraktura lobanje na meču Premijer lige umalo ga je koštala života. U baražu je branio i sa već čuvenom kacigom i sa maskom na licu i ostao nesavladan. S obzirom na sve to, interesantno je znati da li će sinu Damjanu (ima i kćerku) preporučiti da krene njegovim stopama.
"Još je premlad, vidjećemo..."
Još malo pa rekorder
Čeh bi vrlo brzo mogao da postane rekorder po broju utakmica za reprezentaciju Češke. Sinoć je protiv Mađarske upisao 90. nastup, koliko ima i Zdenjek Nehoda, samo jedan meč više imaju Jan Koler i Pavel Nedved, dok je zasad neprikosnoven Karel Poborski sa 118 nastupa.
"Nadam se da ću braniti još dugo, dugo. Mislim da se Karel neće ljutiti ako ga preteknem, ali meni nije to cilj, već da svojom formom zaslužim poziv za reprezentaciju još mnogo, mnogo puta".
Nikad boljih golmana
Čini se da odavno nije bilo toliko dobrih golmana u Evropi kao u ovom trenutku, konkurencija je nikad jača.
"Zaista ima puno dobrih golmana. Od iskusnijih tu su Kasiljas i Bufon, od mlađih Hart i Nojer. Kasiljas je golman svjetskog i evropskog šampiona Španije, ima mnogo trofeja sa Realom, treba li šta još reći o njemu. Mentalno je veoma jak i brani dobro pod pritiskom. Bufonu su već 34 godine, ali titula sa Juventusom, uz najmanje primljenih golova, najbolje govori koliko je još dobar. Engleska je sa Hartom našla golmana za narednih 10 godina, ali i za napad na evropsku titulu, dok bi Nojer u Njemačkoj vrlo brzo mogao da dostigne slavu Olivera Kana. Mlad je, krupan, teško mu je dati gol, a sa Bajernom već ima vrhunske rezultate".
Džentlmen prije svega
U jeku napada crnogorske reprezentacije u drugom poluvremenu revanša baraža, pri rezultatu 0:0, kada je gol gostiju visio u vazduhu, sudija je pokazao na gol-aut, a Čeh priznao da je on posljednji dirao loptu. Odmah se sjetio tog detalja...
"Mislim da je sudijama veoma teško da vide sve, pod velikim su pritiskom i mislim da je ponekad dobro pomoći im. Kada sam dotakao loptu i poslao je u korner, vidio sam da sudija gleda u mene, da iščekuje moju reakciju i da ne zna da li je korner ili ne. Rekao sam: „Korner je”. Uradio sam to instinktivno, nisam razmišljao o tome i onome što se može desiti".
Nažalost, u fudbalu je sve manje ljudi poput Čeha, a sve više glumaca, „padavičara”, čak i među najvećim asovima...
"Svjestan sam toga, ali mislim da bismo svi morali više da pomažemo arbitrima. Ipak je fer-plej veoma važan za igru".
Španija je favorit
Čeh nema dilemu ko je najveći favorit na Evropskom prvenstvu.
"Mislim da je Španija najveći favorit, potom dolaze Njemačka i Holandija. Uostalom, oni su polufinalisti posljednjeg Mundijala. Italija je igrala dobro u kvalifikacijama, na nju se uvijek mora računati", zaključio je Čeh.
Lična karta
Čeh je odigrao 369 utakmica za Čelzi i skoro na svakoj drugoj nije savladan (178). Sa engleskim klubom najveći uspjeh ostvario je 19. maja, dan pred svoj 30. rođendan, kada je u Minhenu osvojio Ligu šampiona.
Tri puta je bio prvak Engleske, ima četiri FA kupa i dva Karling kupa, a proglašen je za najboljeg igrača Čelzija u sezoni 2010/2011. U sezonama 2004/2005. i 2009/2010. osvojio je Zlatne rukavice, nagradu koja se daje golmanu koji u najviše mečeva ne primi gol u Premijer ligi.
Bio je i najbolji čuvar mreže francuske lige u sezoni 2003/2004, kada je branio za Ren.
U reprezentaciji Češke debitovao je 12. februara 2002. godine, u pobjedi nad Mađarskom (2:0) u Larnaci, Kipar.
Bonus video:
