Završena je prva faza Evropskog prvenstva do 19 godina, crnogorski fudbaleri vratili su se kući, baš kao i Norvežani, Danci i Englezi. Ostala su četiri najbolja, da kroz polufinalne mečeve traže put do slave: domaćin Rumunija, Španija, Holandija i Njemačka.
Za crnogorske fudbalere, od kojih su mahom igrači sa domaće scene, koji jesu ili nisu standardni u crnogorskim prvoligaškim i drugoligaškim timovima, bilo je ovo neprocjenjivo iskustvo, uprkos visokim porazima od Španije i Danske.
Za mnoge od njih slijedi ključna faza karijere - zbogom omladinskoj konkurenciji, plasmanom na Evropsko prvenstvo, među osam najboljih u Evropi, pokazali su i talenat i mentalnu spremnost, sada treba da im se da šansa. Više nisu mladići gledano iz ugla domaće scene - imaju 19 godina, moraju da igraju u klubovima.
Jedan od njih je i napadač Iskre Filip Perović. Cijelu sezonu je proveo boreći se da sa danilovgradskim klubom ne stigne u opasnu zonu, a onda se na evropskom šampionatu borio, “tukao” sa štoperima koji su već dobili šansu na terenima La Lige, prvenstva Danske...
Perović je ušao sa klupe u prvom meču sa Rumunima, umalo je dao gol - njegov pokušaj “makazicama” završio je pored stative. Protiv Danske i Španije bio je starter, što pokazuje da je opravdao očekivanja - bio je možda i najprijatnije iznenađenje u crnogorskom timu.
Dva dana nakon meča trećeg kola sa Španijom, još sabira utiske:
- Iskreno, teško je u nekoliko rečenica opisati sve emocije. Biti dio prve generacije koja je izašla na teren pod zastavom svoje zemlje na Evropskom prvenstvu je ogroman ponos. Znamo da smo ispisali istoriju - ne samo za nas, već za sve generacije koje dolaze. Postavili smo im težak zadatak da ga ponove - priča Filip Perović za “Vijesti”.
Biti među osam, zapravo među sedam najboljih u Evropi u kvalifikacijama (domaćin Rumunija imala je obezbijeđen plasman) je nešto što se olako zaboravlja nakon poraza u završnici.
- Posebno kada vidimo da na tom takmičenju nisu bile reprezentacije poput Portugala, Italije, Francuske, Belgije, Poljske, Švajcarske, Turska, Srbije... - nabraja Perović.
Zaboravlja se i da je tim Nenada Vukčevića u završnicu došao izuzetno oslabljen: za zemlju tako malog fonda fudbalera odsustva igrača kao što su Vasilije Adžić (Juventus), Andrija Bulatović (Lans) i Aleks Zeković (Fejnord) su nenadoknadiv hendikep.
- Osjetio se nedostatak svih igrača koji nisu bili sa nama na ovom prvenstvu, a moramo priznati da se naša igra dosta bazirala na njima. Žao mi je što nismo igrali u punom sastavu, jer bismo tek tada vidjeli koji bi nam bili krajnji dometi - priča Filip Perović.
On i njegov saigrači namjerili su se na top evropske igrače i reprezentacije u ovom uzrastu.
- Njihov tempo igre, sigurnost u potezima, taktička zrelost i smirenost u ključnim momentima - sve to dolazi iz toga što su konstantno u vrhunskom ritmu. Nama su ovakva takmičenja još uvijek novo iskustvo.
Tri poraza, koja su doduše stigli na različite načine (od Rumuna u 90. minutu, od Danske i Španije ubjedljivo - tri lekcije.
- Plasmanom na Evorpsko prvenstvu pokazali smo da znamo da igramo, da imamo želju, borbenost i potencijal. Na nama je sada da učimo iz ovih mečeva, da radimo još više i da, korak po korak, smanjujemo tu razliku.
A Perović je na sva tri meča, posebno na prvom protiv Rumunije, i u drugom poluvremenu posljednjeg protiv Španije, pokazao da nema više čekanja - da mora da bude prvotimac u crnogorskom prvoligašu, za početak. Šansu je zaslužio i nema više vremena za gubljenje.
- Mislim da sam protiv Rumuna odigrao dosta dobro kada sam ušao, što me je preporučilo da budem starter i u narednim mečevima, u kojima takođe smatram da sam imao zapaženu ulogu i da sam opravdao očekivanja.
Perović je prošle sezone igrao za Iskru u Drugoj ligi, sada je vrijeme za veću scenu. Kad, ako ne sad, sa 19 godina?
- Smatram da je najbitnije da nađem dobar klub za mene u koji ću sa kvalitetnim radom i dobrom minutažom napredovati u svim segmentima igre.
Dobro mu je došao period u Iskri, sa kojom je kao drugoligaš stigao do polufinala Kupa.
- Ovom prilikom bih se zahvalio treneru Milanu Raduloviću koji je dolaskom u FK Iskra prepoznao moj talenat i velikim dijelom bazirao igru na meni. Naravno, velika zasluga i Mirku Tamindžiji koji je dugi niz godina bio podrška kad je god trebalo i ima velike zasluge u mom dosadašnjem fudbalskom razvoju.
Perović je nastupom na Evropskom prvenstvu završio ciklus u omladinskoj reprezentaciji.
- Bilo je nezaboravno. Moja naredna velika želja je da budem dio U21 tima i sa dobrim igrama zavrijedim pažnju selektora Gorana Perišića - zaključuje Filip Perović.
Brat mu je uzor i dodatni motiv
Filip Perović ima od koga da uči, ne samo na terenu, već i kod kuće.
Njegov stariji brat Mihailo, nekadašnji kadetski, omladinski i mladi reprezentativac, bivši golgeter Budućnosti, internacionalac u Mađarskoj, Srbiji i Ukrajini, prošle sezone je kao napadač Jezera bio drugi najbolji strijelac Meridianbet Prve crnogorske fudbalske lige.
- Naravno, ugledam se na njega. On mi je brat, ali i uzor - pokazao mi je kako se predano radi, trenira i kako se ponaša na terenu i van njega. Drago mi je što mu ide dobro, i to me dodatno motiviše da se i ja trudim i napredujem. Imamo sličan stil igre, jer smo obojica napadači, pa često zajedno analiziramo utakmice i savjetuje me, što mi jako puno znači - ističe Filip Perović
Bonus video:
