Na ostrvu gdje ljeto traje tri mjeseca, a sunce ne zalazi ni minut, stanovnici Grenlanda koriste svaki trenutak da izađu iz kuće i igraju fudbal - danju, noću, bez pauze. Na vještačkim terenima između planina i fjordova, fudbal je više od igre, on je identitet, ponos i način života.
Dok su oči svijeta uprte u Grenland iz političkih razloga, lokalno stanovništvo ima mnogo jednostavniji prioritet, doći na teren, obući dres i zaigrati.
Fudbal je nacionalni sport, a broj registrovanih igrača govori sve - više od 5.500 ljudi aktivno trenira, što je skoro deset odsto populacije.
- To je ponos. Zaista se ponosimo kada nosimo naš dres. To je taj nacionalni osećaj. Iako spolja delujemo mirno, kada igramo fudbal - igramo sa strašću, sa emocijom. To što predstavljamo Grenland mnogo nam znači. Kad igramo međunarodne prijateljske mečeve, osjećamo da nosimo cijelu zemlju na leđima - kaže Patrik Frederiksen, kapiten reprezentacije Grenlanda.
Nada da će i zvanično zaigrati pod okriljem Fife, skoro je ugašena. Početkom juna, CONCACAF - fudbalska konfederacija Sjeverne i Centralne Amerike - odbila je zahtjev Grenlanda za prijem. Odluka je stigla bez obrazloženja.
- Bili smo jako razočarani. Nismo čak ni dobili odgovor zašto - dodaje Frederiksen.
Mnogi veruju da su razlozi praktični, a ne politički. Grenland je, prije svega, autonomna danska teritorija, a pritom, geografska udaljenost i visoki troškovi putovanja, kao i vremenski uslovi, vjerovatno su bili presudni.
- Iskreno, verujem da je razlog prije svega finansijski. Svi znamo koliko je skupo doći na Grenland. Karte, letovi, smeštaj, to su veliki troškovi za bilo koju reprezentaciju. Vjerovatno su u CONCACAF-u razmišljali i o tome - ističe Patrik Frederiksen.
Bez obzira na sve, fudbal ne staje. Tokom zime igra se futsal - u dvoranama, na parketu, sa istim žarom. A kad stigne ljeto, sve se seli napolje.
- Prije nego što su došle sve te tehnologije, svi smo igrali fudbal. Svi smo imali po jednu loptu, zvali bismo se telefonom ili jednostavno viknuli jedni drugima kroz prozor, i za deset minuta svi bismo se našli napolju. Igrali bismo cijelu noć. Tokom ljeta to i možemo - jer ne pada mrak, potpuno smo slobodni. Mislim da je to razlog zašto smo toliko zavoljeli fudbal - kaže fudbaler sa Grenlanda Angutimarik Krojcman.
U glavnom gradu Nuk fudbalski klub B-67 dominira domaćom scenom. Trener Oskar Skot Karl naglašava da je fudbal mnogo više od rezultata.
- Fudbal je ovdje nacionalni sport. To je najveći sport u zemlji, ali i mnogo više od toga - to je dio našeg identiteta. Kada dođete na utakmicu, osjetićete strast. Čujete navijanje, vidite emocije, tenziju među gradovima. Fudbal je i sredstvo da se ujedinimo. Imamo nešto čemu se radujemo, što nas okuplja. I zato je važno, jer ne govorimo samo o fudbalu - kaže Oskar Skot Karl.
I dok se čeka nova šansa za međunarodno priznanje, grenlandski fudbal raste na domaćem terenu. Na ostrvu gdje noć ne postoji i gde zima traje devet meseci, fudbal je svjetlo koje neprestano sija.
Bonus video:
