CRNOGORSKI CENTAR ZA "GLAS AMERIKE"

Vučević: NBA je organizovana na najbolji način

Crnogorski reprezentativni centar u opširnom intervjuu za Glas Amerike, pričao je o kariejri, ambicijama, porodici, borbi protiv rasne diskriminacije...

2485 pregleda 0 komentar(a)
Vučeviću svejedno da li će igrati sa Milvojijem ili Torontom u plej-ofu, Foto: AP
Vučeviću svejedno da li će igrati sa Milvojijem ili Torontom u plej-ofu, Foto: AP

Treba da budemo zahvalni što uopšte igramo, što imamo posao. Koliko ljudi je izgubilo poslove zbog situacije u svetu", kaže u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike Nikola Vučević, crnogorski košarkaš i jedan od kapitena NBA ligaša iz Orlanda, gde je prošle nedelje, posle više od četiri meseca pauze, zbog pandemije koronavirusa, nastavljena NBA sezona.

Ljubiteljima NBA košarke sigurno ne smeta da gledaju veoma kompetitivne utakmice, često i tokom popodneva, u sred leta, u vreme kada je obično zatišje u NBA ligi. Kao i u mnogim drugim sferama života, koronavirus je poremetio i najbolju svetsku košarku - posle prekida od polovine marta, 22 tima okupila su se u Orlandu da odigraju poslednjih osam utakmica ligaškog dela sezone i plej-of.

Kako je vama košarkašima u ovim novim uslovima, u balonu ili „bablu“ - kako kažu. Kako se snalazite?

"Pa dobro… stvarno NBA je uradio sve što je mogao da ovo bude organizovano na najbolji mogući način. Sve ono što nam je potrebno, i više od toga imamo ovde. Prvenstveno, od hotela koji su odlični, pa do uslova za trening, koji su kao što imamo u našim trenažnim centrima. I stvarno čitava organizacija je na maksimalnom nivou. Svaka čast NBA što su uspeli to da urade za dva meseca u situaciji kakva je bila u čitavom svetu, gde je sve bilo stopirano zbog virusa. Tako da stvarno mislim… naravno nedostaje nam što nismo sa porodicama, nije uvek lako što smo u zatvorenom prostoru, što nema mnogo prostora za kretnju i to, ali što se tiče ostalih stvari… OK, sad je počelo da se igra i nema ni toliko slobodnog vremena svakako, tako da stvarno moram da kažem da je NBA ovo odradio na najbolji mogući način.

Vučević, koji živi 12 minuta kolima od hotela, u kojem su on i njegovi saigrači izolovani za potrebe nastavka NBA sezone, kaže da je svakako najteže to što su odvojeni od porodice.

„Ali dobro, šta je tu je, svi smo u istoj situaciji. Na kraju krajeva, treba da budemo zahvalni što uopšte igramo, što imamo posao. Koliko ljudi je izgubilo poslove zbog situacije u svetu. Sigurno da nam svima to najteže pada, nama koji imamo porodice, pogotovo decu. Ne možemo da ih vidimo već mesec dana, ali dobro… pogotovo je teško, jer smo proveli četiri meseca zajedno svaki dan. Za nas igrače i trenere, koji smo non-stop na putu, budemo 3-4 dana kod kuće, 3-4 u gostima, i tako čitave sezone - da dobijete četiri meseca da možete stalno da budete sa svojima, za nas je to bila jedna prelepa stvar, nešto na šta nismo navikli. I onda odjednom, odemo, moramo potpuno da se razdvojimo, nije lako. Ali dobro, mislim da smo svi shvatili da je bitno da se završi ova sezona, da će mnogo značiti i za NBA i za nas igrače i za budućnost NBA lige i onda smo ovo ipak shvatili ozbiljno i evo pokazalo se do sada da je prava stvar, a očekujem da tako bude do samog kraja“.

Glas Amerike: S obzirom na to da ste u karantinu, imate li kontakte sa igračima iz drugih timova? Kako to funkcioniše, da li se viđaš sa drugim košarkašima sa prostora Balkana, iz Srbije ili Slovenije, da li si u kontaktu s njima van utakmica?

Vučević: U početku, prve dve-tri nedelje nismo smeli da izlazimo iz našeg hotela, znači samo smo mogli da budemo ovde, pa nismo mogli da se viđamo, ali kako su počele prvo ove prijateljske utakmice onda smo mogli, pa smo iskoristili jedan dan nekoliko nas da se vidimo i družimo, ali je nezgodno, iako imamo dosta slobodnog vremena, teško je uklopiti sve. Neki od nas igraju jedan dan, neki drugi, pa neki igraju kad mi imamo slobodan dan, pa mi igramo kad je njima slobodan dan i to je malo nezgodno, i zbog treninga, neki treniraju ujutru, neki popodne). Nije lako, ali kad god možemo, pokušamo da se družimo, da se vidimo. Ovde u mom hotelu su Bobi Marjanović, Marko Gudurić, Dženan Musa iz Bruklina i (Luka) Dončić, tako da s njima se najčešće vidim, ali sam se viđao i sa Bogdanom Bogdanovićem, sa (Nikolom) Jokićem, pokušavam da se vidim sa svima, ali kao što kažem, nezgodno je, jer imamo drugačije rasporede, ali pokušavamo.​

O svojoj i igri tima, potencijalnim rivalima u plej-ofu...

Orlando je sjajno počeo nastavak sezone, ostvario dve pobede, usledio je poraz od Indijane (posle toga i od šampiona Toronto Reptorsa i Filadlefije, ali je razgovor vođen pre te dve utakmice)... prilično je izvesno da će i ove sezone tim ponovo biti u plej-ofu.

"Zadovoljan sam, nama je cilj bio opet da dođemo do plej-ofa, mislim da ćemo uspeti u tome, imamo prednost nad Vašingtonom, tako da verovatno nećemo morati da igramo ni onu 'plej-in' utakmicu, što su organizovali ove godine. Sad se borimo za to sedmo mesto sa Bruklinom, pa ćemo videti. Sve u svemu kada se uzmu u obzir sve okolnosti koje smo imali ove sezone, povrede i sve ostalo, mislim da smo odigrali dosta dobro i nadam se da ćemo završiti na pravi način. Ali svakako dobar početak, dve bitne pobede - pogotovo protiv Bruklina, s kojim se borimo, kao što sam već rekao, protiv Sakramenta, poraz od Indijane, koja igra odlično, jedna od boljih ekipa na Istoku. Tako da ćemo videti, korak po korak, nova je situacija za sve nas, ali za sad nam dobro ide, zadovoljni smo", kaže jedan od kapitena Orlanda i dodaje da je zadovoljan svojom igrom.

Iskoristio sam ona četiri meseca kad smo imali, tačnije prva dva kad nismo ni mogli da idemo u salu, trenirao sam kod kuće... mislim, nije tu bilo košarke, ali sam radio na svom telu koliko sam mogao. Posle smo imali dva meseca tokom kojih smo mogli da idemo u našu dvoranu, da treniramo, to sam iskoristio na najbolji mogući način da se spremim, tako da sam spreman da igram na visokom nivou. Zadovoljan sam time i nadam se da ću svojim partijama nastaviti da pomažem ekipi da pobeđujemo".

Glas Amerike: Po svemu sudeći, u plej-of ulazite kao 7. ili 8. na istoku, što znači - ili Milvoki, ili zvanični šampion Toronto u prvoj rundi. Imate li preferencu ili ne? Koliko god da je Milvoki dobro delovao do prekida sezone, toliko Reptorsi deluju sjajno od kad se sezona nastavila.

Vučević: I jedna i druga ekipa su odlične. Milvoki je bio najbolja ekipa u regularnom delu sezone u NBA, predvođeni (Janisom) Antetokumpom, koji je sjajan igrač, mada imaju sjajnu ekipu, igraju timski neverovatno i sigurno da će biti teško ukoliko budemo morali da igramo protiv njih. Međutim, Toronto je takođe veoma jaka ekipa, svi su mislili posle odlaska Kavaija Lenarda da to više neće biti to, ali oni su opet odigrali na vrhunskom nivou i nastavili su tako i ovde. Igraju neverovatnu odbranu i igrače koji imaju iskustvo, znaju kako se dolazi do titule. I protiv njih će nam takođe biti mnogo teško. Iskreno, meni je svejedno, protiv koga god da bude biće teško, biće borba, oni će biti favoriti svakako, ali mi ćemo dati sve od sebe.

Nastavak NBA sezone donekle se poklopio sa borbom protiv policijske brutalnosti i građanske nejednakosti u Americi - pokreta koji je - pored pandemije Kovida 19 - svakako obeležio 2020. godinu. NBA liga potvrdila je status predvodnika profesionalnih sportskih organizacija kada je reč o ljudskim pravima i dozvolila aktivističke poruke na dresovima igrača. Vučević se, kao i mnogi drugi, odlučio za reč „jednakost“.

Glas Amerike: Da li pričate o tome međusobno, vi saigrači kada ste tu izolovani? Kako gledaš na sve ovo što se dešava, ipak si dugo ovde u Americi?

Vučević: Prvo, šteta je da danas i dalje postoji rasizam, ne samo u Americi, već i čitavom svetu, ali ovde pogotovo. Crnci to osećaju najviše i to je stvarno šteta. Mislim, ne znam uopšte ni kako bih to objasnio. Imao sam sreće da odrastem u Belgiji i da u svom odeljenju imam dece iz Azije i iz Afrike, iz čitavog sveta, Australije… ja nikad nisam gledao nikog drugačije nego što sam ja, kao dete ne obraćate pažnju na to. Mislim da se u Americi malo više priča o tome, više dolazi do izražaja, naravno i zbog svega što se izdešavalo ovde 50-ih i 60-ih godina, to je normalno, ali nije normalno da to i danas postoji.

Nema nikakve potrebe za tim i zato sam se ja odlučio za "jednakost" na svom dresu, jer mislim da, iako mi imamo svoje razlike - boja kože, religija, način razmišljanja, šta god da je u pitanju - svi smo mi jednaki i treba da budemo tretirani na jednaki način. Da imamo svi iste šanse u životu, iste prilike, ne treba neko da se oseća ispod nekog. Zbog toga sam izabrao tu reč i mislim da NBA radi sjajne stvari, igrači kroz čitavu ligu se bore protiv toga i nadam se da ćemo uspeti da napravimo korak unapred da se to promeni, da se ide na bolje. Mislim da hoćemo. Digla se čitava Amerika i čitav svet i mislim da su poruke koje mi šaljemo prave i da ćemo uspeti da napravimo korak u pravom smeru u borbi protiv rasizma“.