"podaci nisu ohrabrujući"

Preko polovine građana Crne Gore nije fizički aktivno

Od onih koji se u prošloj godini nisu bavili sportom, ili fizičkom aktivnošću, njih trećina je izjavila da je razlog što nemaju dovoljno vremena, a četvrtina da je starost prepreka

4710 pregleda 7 komentar(a)
Foto: PR Centar
Foto: PR Centar

Preko polovine građana Crne Gore u posljednjih godinu nije se bavilo nikakvom fizičkom aktivnošću, a ohrabruje podatak da 59 odsto ispitanika želi da se sportom bavi više nego što je to trenutno slučaj.

To je saopšteno na pres konferenciji “Učešće građana u organizovanim fizičkim aktivnostima”, koju je organizovala Uprava za sport i mlade.

Vršilac dužnosti direktora Uprave za sport i mlade Marko Begović, rekao je da se u Crnoj Gori prvi put sprovodi nacionalni upitnik za sport, prenosi PR Centar.

„U prethodnom periodu strategije razvoja sporta nisu bile sačinjene u odnosu na realne potrebe i stanje, već u odnosu na više političke potrebe, koje su rezultirale u određenom spisku želja. Mi po prvi put sprovodimo pet istraživanja sa namjerom da dobijemo egzaktne podatke- u kakvom je stanju crnogorski sport, koje su realne potrebe i u kome smjeru će ići budući razvoj crnogorskog sporta“, kazao je Begović.

Predstavnik Agencije DAMAR, Vuk Čađenović, naveo je da je istraživanje sprovela ta agencija, a podaci su prikupljani od 11. do 19. februara ove godine, na uzorku od 1198 ispitanika.

Istakao je da podaci nisu ohrabrujući jer pokazuju da 52 odsto građana uopšte nije bilo fizički aktivno u toku prethodne godine.

“Muškarci su bili nešto aktivniji nego žene i to je 51:46 odsto. Od onih koji su bili aktivni u toku prethodne godine, 13 odsto je bilo aktivno kao član nekog sportskog kluba ili udruženja, rekreativno je bilo aktivno 71 odsto, a u kontinuitetu nije bilo aktivno 16 odsto”, rekao je Čađenović.

Prema njegovim riječima, od onih koji su u sport bili aktivno uključeni kroz kljubove, ili su se fizičkom aktivnošću bavili profesionalno ili poluprofesionalno, najveći broj njih se bavi fudbalom (30 odsto), u teretanu ide 11 odsto, rukometom 10, a odbojkom devet odsto.

“Prosječan broj treninga u toku sedmice iznosi 4.2, a prosječno vrijeme trajanja treninga je 77 minuta. Od onih koji su bili aktivni tokom prethodne godine, 55 odsto građana je bilo aktivno kroz sportsko udruženje, a 37 odsto na za to predviđenom terenu“, rekao je Čađenović.

Naveo je da 64 odsto ispitanika plaća da bi se bavilo sportom, 35 odsto njih to ne čini, a na godišnjem nivou ispitanici za sport prosječno izdavajaju 264.3 eura.

„Razlozi zbog kojih se ljudi bave fizičkom aktivnošću su fizičko zdravlje ili kondicija (57 odsto), zabava (40 odsto), profesionalno (31 odsto), nastup ili takmičenje (27 odsto)“, rekao je Begović.

Smatra da je ohrabrujući podatak da je, na pitanje da li u sljedećih 12 mjeseci razmišljaju da prekinu da se bave sportom/fizičkim aktivnostima, 88 odsto ispitanika odgovorilo da ne razmišlja.

„Njih osam odsto je napustilo ili razmišlja da napusti određeni sport, kojim su se bavili prošle godine, a kao glavni razlog navode to da imaju druge prioritete. Ovu grupu ispitanika smo pitali sa kojim sportom se najsnažnije povezuju. Trećina ispitanika iz te grupe je fudbal prepoznala kao sport sa kojim se najviše poistovjećuje, zatim su tu odbojka, karate, košarka, rukomet“, rekao je Čađenović.

Od onih koji se u prošloj godini nisu bavili sportom, ili fizičkom aktivnošću, njih trećina je izjavila da je razlog što nemaju dovoljno vremena, a četvrtina da je starost prepreka.

“Zabrinjava podatak da 63 odsto građana ne želi da počne da se bavi spotom tokom ove godine. Svega 16 odsto je izjavilo da planiraju da počnu neku fizičku aktivnost , a od tih 16 odsto najviše je zainteresovano za odbojku, fitnes, košarku, ragbi”, rekao je Čađenović.

Najčešći razlozi zbog kojih bi ispitanici počeli da se bave novim sportom/fizičkom aktivnošću su fizičko zdravlje i kondicija, zabava i uživanje, mršavljenje i psihološko/mentalno zdravlje.

“I ovu grupu građana smo pitali sa kojim sportom se identifikuju i dobili smo podatke da se građani Crne Gore najviše identifikuju sa fudbalom, košarkom i rukometom”, naveo je Čađenović.

Ukazao je da je 59 odsto ispitanika reklo da bi željeli da se bave sportom više nego što trenutno rade, a kod 41 odsto njih to nije slučaj.

“Skoro 80 odsto mladih želi više da se bavi sportom, a to isto želi čak polovina populacije između 50 i 60 godina, i trećina populacije starijih od 60 godina”, istakao je Čađenović.

Interesantan je podatak, kako je kazao, da građani u prosjeku provedu pet sati sjedeći, a od sedam dana građani četiri putuju motornim vozilom.

“Nije ohrabrujući podatak da se manje od jednog dana u sedmici koristi biciklo. Oni koji ga koriste to čine u prosjeku 50 minuta tokom sedmice”, rekao je Čađenović.

Begović je pojasnio da dobijene podatke treba posmatrati zajedno sa podacima Instituta za javno zdravlje Crne Gore (IJZCG) koji govore da je svako drugo muško i svako treće žensko dijete gojazno.

“Skoro 50 odsto stanovništva, prema istraživanju IJZCG iz 2018. godine pati od jednog vida nezaraznih bolesti, a to su gojaznost, osteoporoza, kardiovaskularni problemi. To je crveni alarm za državu i upućuje da buduća strategija sporta mora da riješi ove izazove”, rekao je Begović.

Poručio je da će u narednom periodu sport biti u službi razvoja društva, a “ne samo vrhunski sport kao što je bilo do sad.”