CRNA GORA POBJEDOM NAD SRBIJOM OSTALA U IGRI ZA POLUFINALE EP

Radičević: Imamo veliko srce i karakter; Bulatović: Pariz je tako blizu, a tako daleko

284 pregleda 1 komentar(a)
Katarina Bulatović i Jovanka Radičević, Foto: Uroš Hočevar
Katarina Bulatović i Jovanka Radičević, Foto: Uroš Hočevar
Ažurirano: 29.01.2019. 10:13h

Od specijalnog izvještača „Vijesti”

Nant - Jovanka Radičević je blistala od sreće, ali je bila i realna nakon pobjede nad Srbijom (28:27).

„Presrećna sam i preponosna, pokazale smo da, i pored loše igre u nekim momentima, imamo veliko srce i karakter. Bilo je i dobrih i loših stvari, tehničkih grešaka, loših odbrana, ali je najvažnije da smo pobijedile. Na poluvremenu smo se dogovorile da izađemo da damo maksimum, kao da je finale, i vidjelo se na terenu da smo mnogo više željele pobjedu. Ovo mi je jedan od najdražih trijumfa na ovom prvenstvu“.

Zašto se dogodio onaj pad u prvom poluvremenu?

„Ovo nam je peta utakmica, stigao nas je umor, a ostavila su traga i tri dana pauze, kao da nam je trebalo nalo vremena da upalimo motore. Najvažnije je što nismo odustajale i što smo u odlučujućim trenucima pokazale karakter u odbrani, zajedništvo i jedinstvo. 'Živjele' smo za svaku loptu u odbrani i napadu. Presrećna sam, nadam se da ćemo dobro odigrati i pobijediti Dansku, a onda vidjeti za šta je to dovoljno“.

Vjerujete li da možete do polufinala?

„Značilo bi nam da Srbija porazi Francusku, ali ne želim uopšte da razmišljam sada o tome. Cilj je da savladamo Dansku i završimo glavnu fazu sa sve tri pobjede, a šta će biti nakon toga ostaje da vidimo poslije naše utakmice“, zaključila je kapitenka Crne Gore.

Katarina Bulatović je priznala da je meč bio neobičan.

„Čudna utakmica, ali smo znale da ćemo ovako da igramo nakon tri slobodna dana. Ušle smo u ritam sa danom pauze, to nas je malo poremetilo, iako izgleda da su Srpkinje umornije, jer su igrale dan ranije. Bile su pod većim adrenalinom od nas“, naglasio je 34-godišnji desni bek.

Bulatovićeva naglašava da je ekipa ušla u nesigurnost u odbrani, a samim tim nije mogla da pomogne golmankama.

„Koliko god da smo gubile na poluvremenu, znale smo da možemo da pobijedimo, jer smo i na pripremnim utakmicama pokazale da možemo da preokrenemo. Nismo sebi smjele da dozvolimo da padnemo, jer smo znale koliki je ulog. U drugom poluvremenu je bila bolja odbrana, malo sigurniji napad, Marina je zaustavila nekoliko šuteva i uzele smo dva boda. Imale smo oscilacija, vjeruje da protiv Danske to možemo da popravimo i možda odigramo najbolju utakmicu na prvenstvu“.

Zbog čega ste propustile sedam vezanih napada?

„Bile smo nesigurne i u odbrani i u napadu, mislim da smo zbog toga 11 minuta bile bez gola. Pričale smo na poluvremenu da svaka od nas mora da ide na gol do kraja, pa kome se otvori da mu pustimo loptu. Najviše smo pričale o odbrani, jer nas to 'hrani' i pomaže golmankama“.

Vjerujete li da možete do polufinala, da vam Srbija može pomoći?

„Neću da se nadam previše, jer ne želim da budem previše razočarana na kraju. Hajde da mi dobijemo Dansku, pa ostali neka rade svoj posao. Znamo koliki je ulog. Pariz je tako blizu, a tako daleko. To je sve što ću da kažem“.