RUKOMETAŠICE CRNE GORE OD SJUTRA NA EVROPSKOM PRVENSTVU

Sa štitom ili na njemu

I koliko god sadašnji selektor Per Johanson javno govorio da je cilj zapravo plasman na Olimpijske igre u Tokiju, navijači sanjaju ono što on oprezno priželjkuje - završnicu u Parizu i povratak iz Grada svjetlosti sa prtljagom u kojem će biti i “suveniri” sa Evropskog prvenstva.
0 komentar(a)
Evropsko prvenstvo za rukometašice 2018, Foto: Fra2018.ehf-euro.com
Evropsko prvenstvo za rukometašice 2018, Foto: Fra2018.ehf-euro.com
Ažurirano: 29.01.2019. 10:13h

Već 35 godina gotovo da ne prođe dan a da se u Crnoj Gori ne govori o ženskom rukometu. Počelo je ulaskom Budućnosti u Prvu ligu nekadašnje Jugoslavije i dovođenjem Vinka Kandije za trenera Podgoričanki, nastavilo osvajanjem Kupa i izlaskom u Evropu, dominacijom u nekadašnjoj državi i sjajnim rezultatima na evropskoj sceni, a krunisano dolaskom Bojane Popović (tada Petrović), Maje Savić i Katarine Bulatović, te osvajanjem titula klupskog prvaka Evrope pod vođstvom Dragana Adžića...

Za sve to vrijeme crnogorske rukometašice bile su oslonac reprezentacije - nekada jugoslovenske, koju nije bilo moguće zamisliti bez Zorice Pavićević, Ljiljane i Svetlane Mugoše, Olge Sekulić, Katice Janković, Maje Bulatović..., a potom i Crne Gore, koju su do fenomenalnih rezultata - titule prvaka Evrope i vicešampiona Olimpijskih igara - pod Adžićevom komandom vodile Bojana, Kaća, Marija Jovanović, Sonja Barjaktarović, Jovanka Radičević, Milena Raičević (tada Knežević), Radmila Petrović (tada Miljanić), Anđela Bulatović, Majda Mehmedović, Ana Đokić, Ana Radović...

Naravno, i klupski i reprezentativni uspjesi nisu se mogli zamisliti bez ljudi koji su bili zaduženi za funkcionisanje svih struktura - utemeljivača velike Budućnosti Rada Đurđića, te čovjeka koji je i Budućnost i reprezentaciju smjestio na evropski pijadestal Predraga Boškovića.

Sve što se dešavalo u tih proteklih 35 godina, a pogotovo otkako su na trofeje počele da jurišaju “zlatne lavice”, toliko je “razmazilo” crnogorsku sportsku javnost da se pred odlazak na svako veliko takmičenje podrazumijeva - borba za medalju. I koliko god sadašnji selektor Per Johanson javno govorio da je cilj zapravo plasman na Olimpijske igre u Tokiju, navijači sanjaju ono što on oprezno priželjkuje - završnicu u Parizu i povratak iz Grada svjetlosti sa prtljagom u kojem će biti i “suveniri” sa Evropskog prvenstva.

Za tako nešto crnogorskim rukometašicama biće potrebno isto što i njihovim prethodnicama - vanserijski talenat, ogroman rad, velika požrtvovanost i malo sreće. Čini se da su dva prva uslova već ispunjena, ako je suditi po nekim ranijim nastupima vjerujemo da će biti i treći...

Ostao je taj jedan mali, a obično najvažniji uslov. Ali, kada se pruži maksimum, kada se ide do granica mogućnosti, nekako se po automatizmu lopta od prečke ili stative odbije u gol protivnica, odnosno u polje kada se ekipa brani... Jer, dobro je poznato da sreća prati hrabre.

A ukoliko budu požrtvovane i hrabre, sve i ako im sreća okrene leđa kada bude najvažnije, moći će ponosno da kažu “Au revoir France”.

Preporučujemo za Vas