DRUGI PIŠU

Balkan-handball: WRHL u šestoj sezoni: Ali koga je briga?!

Apsolutni dobitnik ovog formata takmičenja, mada je približnije reći kvalitetnijih sparing utakmica, je klub koji je i pokrenuo čitavu priču za sopstvene potrebe, podgorička Budućnost
190 pregleda 0 komentar(a)
Budućnost-Đer, Foto: Savo Prelević
Budućnost-Đer, Foto: Savo Prelević
Ažurirano: 19.04.2014. 23:06h

Najnovija vijest, mada i nije nova, glasi da je Krim istupio iz Regionalne lige. Imajući u vidu finansijske probleme koji tresu slovenačke šampionke mjesecima, i očekivano.

Nego, nema tu ništa novo zapravo. Rezultati se brišu i to je to. Sjutra ako požele mogu ponovo da igraju, istupe, igraju, kao što su do sada već i radili. Paušalna organizacija, na ivici opstanka i traženja smisla u trening utakmicama, to dozvoljava.

Na startu svake sezone ženskog regionalnog takmičenja redovno se čuje: nema istupanja, raspored će biti striktno poštovan, pokrićemo troškove, marketing će biti bolji, sajt ažuran, privućićemo sponzore, zainteresovaćemo javnost i sve ono što treba da se uradi i promeni loše stvari, a ne uradi se. I sve po starom.

Dok se kod muškaraca vode borbe na svim frontovima, od sponzora, medija, marketinga, bitke za prestiž, do plana za novom “bundes ligom”, ženski format godinama spava na lovorikama koliko-toliko interesantnog F4, prije nego što se zavesa spusti i odahne se, gotovo je. I idemo, opet isto. Šta kome odgovara. A nepostojanost stava, neozbiljnost i neodgovornost zapravo odgovaraju mnogima, zato tako i jeste.

Apsolutni dobitnik ovog formata takmičenja, mada je približnije reći kvalitetnijih sparing utakmica, je klub koji je i pokrenuo čitavu priču za sopstvene potrebe, podgorička Budućnost. Ne zbog četiri titule pobjednika Regionalne lige, već zbog činjenice da bi, bez ovih utakmica, Budućnost teško u kontinuitetu postizala odlične rezultate u Ligi šampiona.

Crnogorskim šampionkama je bilo neophodno održavanje forme u nedostatku domaće lige i naravno da je bilo pametno osigurati pregršt tih duela kao obavezu već na startu sezone nego juriti kada ostatak jačih klubova u regionu ima pauzu, zakazivati trening mečeve i putovati kod njih, kada već oni “po rasporedu moraju da dođu”.

A kakav je smisao takmičenja u kome treba vidjeti najbolje što ženski rukomet u regionu ima da pokaže, ako se to ne vidi? To nikoga nije briga. Ako klubovi raspored i satnicu mijenjaju u zadnji čas, ako se spajaju ture u tri dana po dva-tri meča, ako neko ulazi, drugi istupa, ako ni novinari ne mogu da pohvataju šta je sve pomjereno, odloženo i kako se 13. i 16. kolo igra pre 7. i 10. kola, ako klub unapred odluči da kalkuliše pa su mu tri naredne utakmica nebitne i na klupi ostaje najjača postava, kako zainteresovati osnovu svega – ljubitelja rukometa da dođe na tribine? Ako njega nema, nema ničega.

Koga onda zanima to što igrate osim vas samih?!