bilo je i toga

Policajac iz Bazela - jedini čovjek koji je pobijedio Federera 6:0, 6:0

Reto Šmidli je u avgustu 1991. godine imao 13, a Rodžer Federer deset godina, kada su se sreli na turniru u Pratelnu, predgrađu Bazela

15247 pregleda 7 komentar(a)
Reto Šmidli, Foto: Printscreen
Reto Šmidli, Foto: Printscreen

Reto Šmidli je policajac iz Bazela. Ima 43 godine.

I jedini je čovjek koji je pobijedio Rodžera Federera – dva puta po 6:0.

Priča o njemu i teniskom velikanu je i priča o tome kako u ranom sportskom dobu rezultati nisu važni, koliko je važan talenat, pravilan razvoj, upornost...

Reto Šmidli je u avgustu 1991. godine imao 13, a Rodžer Federer deset godina, kada su se sreli na turniru u Pratelnu, predgrađu Bazela.

Razlika u godinama je presudila, Šmidl je bio fizički mnogo jači...

“Iskreno, nikada nisam obraćao mnogo pažnje na to u godinama koje su uslijedile“, rekao je Šmidli za „Marku“.

“Prijatelj mi je rekao da je Federer dao intervju jednom časopisu u Sjedinjenim Državama, u kojem su ga pitali da li je već izgubio 6:0 i 6:0. Odgovorio je da se to dogodilo samo jednom, na turniru u Pratelnu. Bilo je to protiv mene“.

Policajac ne želi da se hvali time.

"To su bili počeci, ne znači mi mnogo, iako sam ponosan jer je na kraju Rodžer postao brend. Rodžer je igrao na jednom od svojih prvih turnira, imao je 10 godina, ja skoro 13. Nikada nisam čuo za njega. Neki su rekli da je veoma talentovan, da ima dobru ruku, ali ništa drugo", prisjetio se on. Njihovi putevi su se razdvojili, iako su jedno vrijeme trenirali zajedno.

“Rodžer se pridružio nacionalnom teniskom centru i ja sam nastavio da napredujem, ali ne istim tempom. Kasnije sam ušao u njegov klub, Old Bojs, a onda sam otišao u Australiju, u klub Patrika Raftera. Ali, kasnije sam shvatio da nisam imao talenat da budem veliki igrač, samo sam volio tenis. Odlučio sam da studiram bezbjednost, znam da je Rodžer upisao psihologiju. Da sam morao da treniram dvije nejdelje zaredom, na kraju bih se zasitio“, kaže Šmidli.

Reto Šmidli i Rodžer Federer su se ponovo sreli kasnije, van terena.

“Ponovo sam ga vidio na dvoranskom turniru u Bazelu. Prepoznao me je, ali nismo razgovarali o tom meču. Bio je sa majkom. Nisam znao da sam tada pobijedio budućeg teniskog genija. Bio je suviše mali da bi se to vidjelo, lako sam pobijedio jer je griješio, ali želio je da igra, a nije mu bio važan rezultat“, istakao je Šmidli.