Na devet velikih takmičenja u nizu crnogorski vaterpolisti nisu stigli do polufinala, ništa se nije promijenilo ni na početku ove godine tokom Evropskog prvenstva u Beogradu odakle će se pamtiti sedmo mjesto.
Javnost želi borbu za odličje, to je odavno navika, čini se da je realnost sasvim drugačija i pitanje je koliko dugo će to da bude tako, ali ono što su “ajkule” obavezne da urade je da pokušaju da izađu iz zone komfora i osrednjosti.
Crna Gora u vaterpolu ima renome, gradila ga je od 2008. s mnogo jačim generacijama nego što je ova sada i neke prethodne, a turnir u Beogradu je valjda pokazao da ovaj nacionalni tim može da se osloni na momke pred kojima je budućnost.
Da li će u njoj i kada doći do toliko čekane medalje (nema odličja od januara 2020) zavisi od mnogo faktora i protivnika koji su objektivno jači. Ali, ako sistem postoji i ako je on pravi onda će kad-tad godine čekanja da dođu na naplatu.
Dejan Savić je od početka mandata, prije nešto više od godinu, kao “target” postavio Olimpijske igre 2028. u Los Anđelesu.
Crna Gora, dakle, ima jasan cilj da stvara tim koji bi trebalo da kvalitet pokaže za otprilike dvije i po godine i naziru se njegove konture, polako postaje jasno ko bi te 2028, ali izgleda i mnogo ranije, trebalo da budu predvodnici.
Prvi među njima je Balša Vučković. Prošle godine je debitovao u seniorskoj ekipi, zaigrao i na velikom takmičenju, a početak ove je fenomenalan za mladog vaterpolistu Primorca.
U Beogradu je bio najbolja karika u Savićevom sistemu, momak oko kojeg se vrti mnogo toga i iako u aprilu puni tek 21 godinu već sada se nametnuo kao jedan od vođa u bazenu. Vučković je na EP postigao 16 golova, drugi je najbolji strijelac ekipe, nakon Dušana Matkovića (19).
Igrač koji polako i sigurno postaje nezamjenjiv je Strahinja Gojković, tako je do sada bilo u Jadran M:telu, tako je i u reprezentaciji.
Strahinja je dočekao šansu da se nametne, iskoristio je još u Singapuru 2025, a kvalitet nadogradio i tokom ovog prvenstva Evrope s nekoliko veoma dobrih partija i konstantnošću.
U Beogradu su debitanti na velikim takmičenjima bili Danilo Stupar i Srđan Janović, igrači kojima prija rad sa Savićem i pred kojima je vrijeme - s kojima stručni štab definitivno može da gradi budućnost selekcije.
Spremnost da opet igra važnu ulogu u reprezentaciji kroz turnir u Beogradu pokazao je i Marko Mršić, koji ima veoma dobru sezonu u Primorcu, pa je i u njemu legendarni stručnjak dobio opciju više u odnosu na prethodni period.
Pomenuta četvorica su ovog januara bili plus za “ajkule”, uz iskusne Petra Tešanovića, Miroslava Perkovića, Dušana Matkovića, Vasilija Radovića, Aljošu Mačića - i može da se kaže da Crna Gora ima “glavu i rep”, ali to u ovom momentu zbog moćne konkurencije prepune top klase - i takvih je makar šest ekipa u Evropi - jednostavno nije dovoljno da bi se napravio iskorak iz borbe za plasman od petog do osmog mjesta.
Ovih 15 igrača sa EP možda i nije ono najbolje što Crna Gora ima, jer postoji nekoliko ozbiljnih opcija i među onima koji nisu bili dio ekipe u Beogradu.
Centra Sava Ćetkovića je poremetila povreda ramena, Đuro Radović je platio ceh tome što je ljetos izabrao pogrešan klub (Novi Beograd, u međuvremenu je pojačao Primorac), iz suspenzije izlazi i Aleksa Ukropina, tu je i Filip Gardašević koji je igrao na Mundijalu u Singapuru...
- Neće biti dodatne selekcije. Moramo da vidimo Svjetski kup početkom aprila - rekao je Savić nakon pobjede nad Rumunijom u meču za sedmo mjesto.
“Ajkule” su na šampionatu upisale pet pobjeda i doživjele dva remija.
- Mislim da ne možemo da budemo zadovoljni. Imali smo mnogo oscilacija i primili puno lakih golova. Bacili smo sve karte na taj meč sa Mađarskom u grupi, a protiv Španije smo bili nemoćni. Bilo je pozitivnih stvari, znamo koje mane su nam ostale i to moramo da ispravljamo - istakao je Savić.
Bonus video:
