Ruski veto na rezoluciju Savjeta bezbjednosti UN o genocidu u Srebrenici je uvreda za porodice žrtava tog masakra i omeće pokušaje pomirenja zajednica u Bosni i Hercegovini, saopštila je danas međunarodna organizacija za ljudska prava Amnesti Internešenal (Amnesty International).
"Masakr više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dječaka u Srebrenici, jula 1995. godine, otkrio je tragične nedostatke odgovora UN na bosanski rat. Dvadeset godina kasnije nemogućnost Savjeta bezbjednosti da prizna ta ubistva kao genocid, uvreda je uspomene na mrtve", rekao je Džon Dalhuizen, direktor Amnestija za Evropu i centralnu Aziju, navodi se u saopštenju izdatom u sjedištu te organizacije, u Londonu.
On je rekao da je ova rezolucija značila mnogo više nego samo priznavanje Srebrenice kao genocida.
"Takođe se radilo o priznavanju hitne potrebe da se obezbijedi pravda za žrtve i dugoročna podrška preživjelima, uključjući one koji su bili izloženi seksualnom nasilju, i razjašnjavanje sudbine više 8.000 nestalih u ratu", dodao je on.
On je rekao da Amnesti pozdravlja to što su Velika Britanija koja je predvodila pregovore o predlogu rezolucije, i druge članice Savjeta bezbjednosti koje podržavaju tekst, ostale čvrste u uvjerenju da je potrebno priznati da događaji prije 20 godina u Srebrenici predstavljaju genocid.
"To je preduslov za pomirenje, a negiranje genocida znači iznevjeriti patnju žrtava i njihovih porodica", rekao je Dalhuizen.
Amnesti je najavila da će 10. jula izdati posebno saopštenje o Srebrenici.
Bonus video:
