Odsustvo 800 miliona eura od Telekoma, čak i bez izdavanja euro obveznica za sada ne zadaje velike probleme, saopštio je stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji, Bogdan Lisovolik.Šef misije MMF-a za Srbiju Albert Jeger, kazao je da je prošle godine, u jednom trenutku, ta zemlja planirala da novcem od prodaje Telekoma u značajnoj mjeri finansira budžet za ovu godinu, piše dnevni list Danas."Pošto to nije uspjelo, sadašnji plan je da država emituje hartije od vrijednosti, a moguće i euro obveznice. Do kraja godine ima dovoljno vremena, tako da mi mislimo da je to rješenje", dodao je on.Istovremeno, Lisovolik objašnjava da su uvijek postojali alternativni planovi i dodaje da je situacija sa finansiranjem u novembru i decembru, kada je budžet formiran, bila veoma teška, kamate su bile visoke, a prodaja trezorskih zapisa nije bila dobra. "Od tada se situacija veoma promijenila, prodaja hartija ide dobro i zato alarma koji je ranije postojao u vezi sa finansiranjem budžeta više nema. Odsustvo 800 miliona eura od Telekoma, čak i bez izdavanja euro obveznica nama za sada ne zadaje besane noći. Nama je bitno da budžetski deficit bude pod kontrolom", kazao je Lisovolik. On smatra da je, za sada, ciljani deficit moguće postići i naglašava da je manjak trenutno nešto viši u poređenju sa istim periodom prošle godine, ali je i dalje u okviru margina koje mogu da budu konzistentne sa ciljem. "Međutim, najveći rizik ostaje predizborni pritisak na rast plata i penzija", ističe on. Komentarišući novi aranžman, Lisovolik je rekao da bi bilo poželjno da program traje 18 mjeseci i da suma pokrivena aranžmanom bude nešto iznad milijardu eura. "To je suma koja će biti dostupna Srbiji u slučaju spoljnih šokova, ali u osnovnom scenariju taj novac ne bi trebalo da bude povučen. Septembar i dalje ostaje izvodljiv rok za stupanje programa na snagu, ali to zavisi i od brzine političkih konsultacija", navodi on. Na pitanje koje će reforme MMF predložiti u okviru novog aranžmana, Albert Jeger odgovara da je reformisanje penzionog sistema i dalje usko grlo jer se svi, kako se čini, intelektualno slažu sa MMF-om u tome, ali niko nije spreman da to politički preuzme na sebe. On objašnjava da je glavno pitanje efektivna starosna granica za odlazak u penziju. “Ne govorim o mijenjanju te granice u narednih nekoliko godina, već o periodu od deset do 20 godina od sada. Tada će stanovništvo u Srbiji stariti još više, a već sad je prilično staro", upozorio je Jeger.
Bonus video:
