"ekonomski rast će biti moguć jedino ako vlade sprovedu neophodne reforme"

Varhelji: Ekonomski rast regiona i približavanje EU mogući jedino uz reforme

"Povećanje investicija i ekonomskog rasta moguće je samo ako vlade sprovedu reforme, prije svega strukturne ekonomske reforme, zatim u oblastima vladavine prava i borbe protiv korupcije i reforme javne administracije", kazao je Varhelji na vebinaru u organizaciji fondacije Konrad Adenauer Štiftung

10407 pregleda 26 reakcija 2 komentar(a)
Varhelji, Foto: BETAPHOTO
Varhelji, Foto: BETAPHOTO

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je da ekonomsko-investicioni plan Evropske komisije za Zapadni Balkan treba da modernizuje ekonomije regiona i da ih približi tržištu EU, ali da će ekonomski rast biti moguć jedino ako vlade sprovedu neophodne reforme.

Na vebinaru "Podsticaj za ekonomije u zemljama Zapadnog Balkana – Ekonomski i investicioni plan Evropske komisije u fokusu", Varhelji je rekao da investicije bez reformi "nikada neće donijeti koristi koje treba da donesu".

"Povećanje investicija i ekonomskog rasta moguće je samo ako vlade sprovedu reforme, prije svega strukturne ekonomske reforme, zatim u oblastima vladavine prava i borbe protiv korupcije i reforme javne administracije", kazao je Varhelji na vebinaru u organizaciji fondacije Konrad Adenauer Štiftung.

Varhelji je naveo da je Brisel "čvrsto ubijeđen" da je budućnost cijelog regiona u EU i da je proces evrointegracija neraskidivo povezan sa reformama koje zemlje treba da sprovedu.

On je rekao da veliki izazov predstavlja činjenica da je Zapadni Balkan znatno manje razvijen od EU kao cjeline i da su ekološki izazovi u regionu takođe mnogo veći nego u članicama Unije.

Varhelji je kazao da je proširenje EU u fokusu Evropske komisije, na čijem je čelu Ursula fon der Lajen, i dodao da je zbog toga usvojena revidirana metodologija u pregovorima o članstvu, doneta odluka da se otvore pregovori sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom i stavljen fokus na ubrzanje ekonomskog približavanja regiona Uniji.

Ekonomsko-investicioni plan Evropske komisije, koji predviđa devet milijardi evra u grantovima, vodiće stabilnom rastu regiona i trebalo bi brže da ga približi jedinstvenom tržištu EU, naveo je evropski komesar.

On je rekao da su jedni od najvažnijih izazova investicije u puteve i pruge.

"Cilj nam je da povežemo sve glavne gradove Zapadnog Balkana putnom i željezničkom mrežom. Željeznica ima veliki potencijal za razvoj trgovine u regionu, a potpuno je zanemarena u poslednjih 80 godina", kazao je Varhelji.

On je pohvalio Deklaraciju lidera Zapadnog Balkana o zajedničkom regionalnom tržištu, usvojenu u utorak na Samitu u okviru Berlinskog procesa, navodeći da će slobodno kretanje roba, usluga, ljudi i kapitala donijeti veću konkurentnost i povećati bruto domaći proizvod regiona.

"Nema poente graditi puteve i pruge ako će kamioni da čekaju danima ili po 10 sati na granicama", naveo je Varhelji. On je ukazao na veliki značaj regionalne saradnje, navodeći da se ekonomsko-investicioni plan odnosi na region kao cjelinu, i da "nije pitanje koliko će koja zemlja dobiti".

Pohvalio je i Deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, koju su lideri takođe potpisali na Samitu u utorak, navodeći da je ubrzanje ekonomskog razvoja regiona povezano sa prelaskom sa uglja na gas i sa dostizanjem karbonske neutralnosti do 2050. godine, što je cilj i EU.

"Izazovi Zapadnog Balkana u oblasti zaštite životne sredine mnogo su veći nego naši, pošto se region i dalje snažno oslanja na ugalj. Termoelektrane na ugalj u šest ekonomija regiona emituju više štetnih gasova nego cijela EU", rekao je Varhelji.

Naveo je da ljudi u regionu umiru od zagađenja vazduha i obolijevaju od respiratornih bolesti i dodao da će emisije štetnih gasova biti smanjene 60 odsto ako se ugalj u potpunosti zamijeni gasom.

Kao jedan od izazova za Zapadni Balkan, Varhelji je naveo i socijalnu isključenost i zanemarivanje romske populacije, ali je dodao da postoji veliki potencijal za napredak i za njen veći doprinos društvu.

Varhelji je kazao da je EU od početka pandemije koronavirusa "pokazala riješenost da produbi odnose sa regionom" i da je tokom krize stalno bila uz Zapadni Balkan.

"Poslali smo značajnu podršku, u hitnoj medicinskoj opremi, ali i finansijsku pomoć za preživljavanje ekonomije. Sada nam je u fokusu dugoročni oporavak. Naš pristup je veoma jasan, ne može biti uspješnog evropskog upravljanja krizom ako se to ne radi zajedno s regionom s kojim dijelimo kontinent", naveo je Varhelji.

On je rekao da je EU poslednjih godina zanemarila odnos sa Zapadnim Balkanom i da nije bila posvećena koliko region zaslužuje.

"Zato ova Evropska komisija pokazuje duboku posvećenost regionu, u našem je interesu da pojačamo prisustvo, vidljivost i doprinos regionu", kazao je evropski komesar.

Preporučujemo za Vas