Poslanici traže od Borelja da hitno porazgovara sa srpskom vladom

Zeleni zabrinuti zbog kineske isporuke naoružanja – želi li Srbija zaista u EU?

Oni ukazuju da takve nabavke rizikuju da potkopaju regionalni bezbjednosni poredak na Zapadnom Balkanu

4970 pregleda 6 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Shutterstock
Ilustracija, Foto: Shutterstock

Petoro poslanika Zelenih u Evropskom parlamentu pisalo je visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozepu Borelju zbog isporuke kineskog naoružanja Srbiji. Oni su u pismu u koje je N1 imao uvid naveli da zbog odnosa Srbije prema Kini sumnjaju da je Beograd iskreno zainteresovan za članstvo u Evropskoj uniji.

„Izvještaji naglašavaju da je kineska vojna isporuka – raketni sistem zemlja-vazduh, uporediva sa američkim Patriot sistemom. Strateška odluka da kupi ovaj sistem i da joj bude isporučen u sred najozbiljnije bezbjednosne krize u Evropi pokreće veoma važna i ozbiljna pitanja o tome da li Srbija zaista želi političku integraciju u EU i za koje vojne svrhe joj je potreban takav sistem jer je geografski okružena sa zemljama EU i NATO. Dodatno smo zabrinuti i zbog činjenice da je u prošlosti Srbija takođe kupovala velike ruske sisteme naoružanja“, navodi se u pismu pet poslanika Zelenih koje potpisuju Rajnhard Bitikofer, Viola fon Kramon, Romeo Franc, Tomas Vajc i Tineke Štrik.

Oni ukazuju da takve nabavke rizikuju da potkopaju regionalni bezbjednosni poredak na Zapadnom Balkanu.

"Generalnim okvirnim sporazumom za mir u BiH strana Srbija se obavezala na član I, aneks 1B tog sporazuma koji kontrolu naoružanja opisuje kao 'suštinsku za izgradnju stabilnog mira u regionu', uspostavljanje transparentnosti i povjerenja i postizanje izbalansiranih i stabilnih odbrambenih snaga... i navodi se da se od strana traži da 'izbjegavaju trku u naoružanju u regionu'", navodi se u pismu.

Dodaje se da je istim sporazumom propisan regionalni sporazum o kontroli naoružanja o "regionalnoj ravnoteži", uključujući "redovne inspekcije".

"Između 2015. i 2021, srpska vojna potrošnja je skočila za 70 odsto, najviše zahvaljujući kupovinama iz Bjelorusije, Rusije i Kine. Srpska vojna potrošnja premašila je potrošnju Albanije, BiH, Kosova, Crne Gore i Sjeverne Makedonije zajedno, kao i potrošnju članice EU i NATO - Hrvatske. Prema našem mišljenju, srpski program naoružanja krši i Generalni okvirni sporazum za mir u BiH i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju", ukazuje se.

Poslanici Zelenih traže od Borelja da hitno razgovara o tome sa srpskom vladom na sledećem Savjetu za spoljne poslove, posebno o srpskim vojnim ciljevima, kao i da ima iskrene i direktne razgovore sa reizabranim predsjednikom Aleksandrom Vučićem o kratkoročnim, srednjoročnim i dugoročnim vojnim strategijama Srbije, kao i o tome da li je ona spremna i da li želi da se uskladi u spoljnopolitičkim i bezbjednosnim pitanjima sa EU ili neće.

Takođe su naveli da Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU "na nesreću nije željela da se uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije, a njena vlada nije čak ni osudila ruski rat ili agresiju i ogroman broj žrtava i ratnih zločina koje su počinile ruske snage u Ukrajini".

U Beograd je 9. aprila u Beograd slijetelo šest kineskih transportnih aviona sa divizionom raketnog sistema protivvazdušne odbrane. Vojna isporuka iz Kine dogovorena je još 2019. godine i kako su vojni analitičari Aleksandar Radić i Vlada Radulović kazali, plaćena je avansno.