Pošto je pobedio sve ljude, životinje, biljke i stvari, Vođi je preostalo još samo to da u svom predsedničkom mandatu stekne jednu sitnicu: ugled. Pošto lični ugled nema, niti ga je ikada imao, moraće da se zadovolji stečenim ili veštačkim ugledom.
On, svakako, već ima “ugled” koji proizilazi iz političkog položaja, moći i novca - bez kojeg nijedan Vođa ne bi mogao da vlada. Iako ni taj ugled ne poseduje u visokom stepenu, poput Velikih Vođa, on ipak drži sve grane vlasti i sve institucije.
Sa podrškom od oko 25 odsto - Vođa vlada 300 odsto. Kako može 300? Možda i ne može ali ne znam kako se računa vlast od 100 odsto u sve tri grane vlasti, koje bi trebalo da su nezavisne.
Moj stariji sin, student prve godine fakulteta, danas je konstatovao da će Vođa biti na vlasti i kad on bude završio studije. Htela sam da ga utešim rečima da je odabrao jedan od najtežih fakulteta u Beogradu, te da je prosek studiranja na ETF ipak veći od pet godina. Pokušaj duhovitosti nije uspeo. Potom sam prešla i na sledeći nivo tešenja, kažem: kada si ti rođen isti ljudi su bili na vlasti - zamisli kako je mojoj generaciji! Nije mu bilo utešno. Pet godina, koliko traje novi mandat – predsednički – dug je period. Za to vreme fin se ugled može steći, ma koliko bila beznačajna lična vrednost Vođe. Na izborima je proglasio veliku pobedu, što mnogima nije bilo nikakvo iznenađenje, pa ni meni. Desetak dana uoči izbora govorila sam da je “dao zadatak”: više od 56 odsto. Toliko je, čini mi se, i imao - kada je proglasio pobedu.
Ali trenutak kada neka velika pobeda postaje osuđena na propast, jeste kada njena vrednost ili istinitost počne da se osporava. Kako poštovati čoveka koji u 21. veku okupira sve medije, a godinama nema hrabrosti ni za jedan tv duel?
Kako razumeti potrebu da, pored svega čime već vlada, želi i funkciju predsednika države za sebe? Kako čestitati “veliku pobedu” čoveku koji se tokom predsedničke kampanje sve vreme pojavljuje i kao premijer? Kako, uopšte, živeti uz Vođu koji je stvarao Veliku Srbiju? Mnogo toga bi se moglo nabrojati. Ali i mnogo toga zameriti opoziciji, koja je pristala da učestvuje na neregularnim i nefer izborima. Ne prvi put.
Kada izbori izgube smisao i svaku vrednost; kada se konačno dotakne “vrh dna”, tada moć počinje da se rasipa i sve šta je na njoj počivalo - uključujući i stečeni ugled - srušiće se u trenu. Ne znam kada će doći taj dan, ali znam da hoće.
Dok ovo pišem na ulicama Beograda, Niša i Novog Sada nalazi se mnogo mladih ljudi. Ne znam ko ih je i kako organizovao. Protestuju. Ne žele da žive u diktaturi.
Neki od njih uskoro će, poput drugih, biti “očarani” lepom partijskom ponudom. Dobiće posao, sakupljaće “kapilarne glasove” za naredne izbore. Drugi će jednostavno odustati, a malobrojni će nastaviti da se bore za vladavinu prava i građanske slobode. Ali većina će verovatno napustiti Srbiju iz koje godišnje odlazi oko 30.000 ljudi. Da ne završim ovu poslednju “izbornu” kolumnu ovako tužno.
Noć pred izbore jedan tviteraš je napisao:
“MOLBA: AKO POBJEDI VUČIĆ A NADAMO SE DA NEĆE APELUJEM DA NE BJEŽITE U CRNU GORU JER NEMAMO ĐE S VAMA SAD PRED SEZONU PA SAČEKAJTE SEPTEMBAR.”
(Bojana Maljević je glumica i producentkinja, u slobodno vrijeme "tviteraš, ološ, strani plaćenik")
Bonus video:
