KUPOVNA MOĆ OPALA

Kako je kriza izmijenila potroščke navike Evropljana

Kupovna moć ostaje glavna briga za većinu Evropljana, poslije nezaposlenosti, objašnjava za ovaj francuski list predstavnik Observatuara, Flavian Nevi
66 pregleda 1 komentar(a)
Prodavnica, popust, Foto: Reuters
Prodavnica, popust, Foto: Reuters
Ažurirano: 07.02.2015. 08:23h

Od početka 2009. godine do danas evropski građani smanjili su potrošnju, sve češće uoči kupovine porede cijene različitih proizvođača i pregovoraju o cijeni, ne oklijevaju ni u kupovini polovne robe i nastoje da nabavke obavljaju u najkraćem mogućem roku.

Za više od dvije trećine evropskih potrošača (73 odsto) kupovna moć je opala, a 52 odsto njih izjavljuje da im se finansijska situacija pogoršala od 2009. godine, pokazuju rezultati ankete istraživačkog centra Observatuar Setelem (Observatoire Cetelem).

Kriza je snažno izmijenila potrošačke navike u Evropi, usljed pada kupovne moći i porasta nezaposlenosti, piše Figaro.

Kupovna moć ostaje glavna briga za većinu Evropljana, poslije nezaposlenosti, objašnjava za ovaj francuski list predstavnik Observatuara, Flavian Nevi.

Naglašava da su francuski potrošači više od ostalih u evropskim zemljama smanjili potrošnju, zbog velikog troškova stanovanja, koji čine u prosjeku jednu četvrtinu do jedne trećine porodičnih budžeta.

U studiji se dalje navodi da 52 odsto ispitanika priznaje da je smanjilo troškove a 56 odsto njih da je uspostavilo kontrolu nad izdacima, što znači da prije svake veće kupovine razmišljaju o neophodnosti iste.

Za posljednjih pet godina, prodaja vozila i tekstila opala je na Starom kontinentu. Evropljani sve više odlažu nabavke proizvoda koji nijesu neophodni i proređuju velike kupovine (66 odsto).

Pad kupovne moći primorava ih da porede cijene različitih proizvođača više nego u 2009. (u Francuskoj ta stopa iznosi sada 85 odsto), ali i da pregovaraju s proizvođačima o cijeni, čemu je sklono 59 odsto Francuza, dok kupovinu na promocijama i akcijama sada preferira 78 odsto francuskih potrošača.

Isto tako, šest od 10 građana Francuske upražnjava preprodaju proizvoda, a 66 odsto njih priznaje da ne oklijeva u kupovini polovne robe, što će se, prema mišljenju autora studije, nastaviti i ubuduće, tim prije što danas potrošnja manje služi društvenom vrednovanju nego u 2009. godini.

Istraživanje takođe otkriva da su evropski potrošači sve više u stisci s vremenom, pa 37 odsto njih ističe da provodi manje vremena u prodavnicama nego u 2009, a 61 odsto ispitanika potvrđuje da im je cilj da kupovinu obave u najkraćem mogućem roku.

Nestrpljenje, žurba - postali su društveni fenomen, ističe Nevi, dodajući da Francuzi sada prelaze dvostruko duži put do posla u odnosu na 80-te godine, što je otvorilo prostor za e-kupovinu.

Za 49 odsto evropskih potrošača vrijeme koje provode na internetu u velikom je porastu od 2009. godine.

Ipak, za mnoge potrošače prodajni objekti i tržni centri i dalje su sinonim za mjesta zadovoljstva i opuštanja. S tim u vezi, 49 odsto Evropljana podržava produžetak radnog vremena prodajnih objekata, a 33 odsto Francuza smatra da prodavnice treba da rade nedjeljom, čime bi dobili mogućnost da se blagovremeno obavijeste o prodajnim uslovima, kako bi napravili dobar izbor, dodaje se u studiji.

Istraživanje je sprovedeno u decembru prošle godine na reprezentativnom uzorku od 8.719 potrošača u 12 evropskih zemalja, od kojih je 3.164 u Francuskoj.