ISTOČNO PARTNERSTVo

Janukovič tvrd orah za EU

Samit Evropske unije sa šest bivših sovjetskih republika u sjenci odluke Ukrajine da ne potpiše sporazum
6 komentar(a)
Ažurirano: 28.11.2013. 21:57h

Evropska unija je poručila Ukrajini da izlaže riziku svoju ekonomsku budućnost odbijanjem sporazuma o slobodnoj trgovini u korist tješnjih odnosa sa Rusijom, uoči susreta između lidera EU i predsjednika Viktora Janukoviča.

Zbog te odluke su pojačane tenzije na relaciji EU - Rusija, a Ukrajina se žali da je postala "bojno polje" između njih.

Dvodnevni događaj, treći samit Istočnog partnerstva, održava se u prijestonici Litvanije, koja trenutno predsjedava EU.

Janukovič je već prihvatio kratkoročnu pomoć Moskve, koja obezbjeđuje Ukrajini polovinu potreba za gasom, a da se nije pridružio ruskoj Carinskoj uniji sa Kazahstanom i Bjelorusijom

Nakon intenzivnog pritiska Moskve i porasta zabrinutosti zbog loše ekonomske situacije Ukrajine, objavio je da nije još spreman da potpiše, te da će se usredsrediti na oživljavanje ekonomskog dijaloga sa Rusijom.

EU je ponudila kredit od 610 miliona eura makrofinansijske pomoći pod uslovom da Ukrajina nastavi da ispunjava uslove iz stend-baj aranžmana sa MMF od 11,15 milijardi eura, postignutog 2010.

Komesar EU za proširenje Štefan File je rekao da bi odluka Ukrajine mogla ugroziti njenu budućnost.

Osporavajući procjenu Kijeva da bi usklađivanje njene ekonomije sa evropskim standardima koštalo 20 milijardi dolara godišnje, File je rekao:

"Ukrajinskoj ekonomiji su potrebne ogromne investicije, ali to nisu troškovi. To su budući prihodi, veći rast, više radnih mjesta i veće bogatstvo".

"Jedini troškovi koje mogu vidjeti su troškovi nedjelovanja, što doprinosi daljoj stagnaciji ekonomije i dovodi u rizik ekonomsku budućnost i zdravlje zemlje", rekao je na poslovnom forumu u Viljnusu i dodao da ponuda EU ostaje na stolu.

Angela Merkel

Njemačka kancelarka Angela Merkel je po dolasku u Viljnus naglasila da je ponuda tješnjih trgovinskih veza i dalje otvorena za Kijev ali da se ne nada postizanju dogovora na ovom samitu.

Premijer Luksemburga Žan Klod Junker nije isključio tu mogućnost.

"I dalje gajim malu nadu da večeras postignemo sporazum. Postavili smo naše uslove. Nisu svi ispunjeni", rekao je novinarima.

Jedan od uslova je da se Ukrajina pozabavi pitanjem "selektivne pravde" u svom pravosuđu, a odnosi se na sudbinu Janukovičeve rivalke, bivše premijerke Julije Timošenko, koja izdržava zatvorsku kaznu.

U emotivnom apelu, Julijina 33-godišnja kćerka Jevgenija je zatražila od EU da ne okrene leđa Ukrajini.

"U ime moje majke, molim vas da ne ostavljate Ukrajinu bez vaše zaštite. Bez vaše podrške, mi nemamo čak ni šansu za relativno poštene izbore, djelimično nezavisnu štampu, tragove političke i ekonomske konkurencije i, što je najvažnije, neće biti nade za pozitivnu promjenu", rekla je.

Timošenko je u ponedjeljak objavila štrajk glađu i pružila podršku desetinama hiljada Ukrajinaca koji su protestovali u Kijevu zbog odbacivanja sporazuma sa EU.

Nekoliko hiljada se okupilo na Trgu nezavisnosti kada je Janukovič stigao u Viljnus. Hiljade su demonstrirale i ispred zgrade u kojoj se održava samit, noseći transparente sa porukama "Janukoviču, ne kradi budućnost“ i "Mi smo Evropljani“.

Viktor Janukovič

Janukovič je uoči samita poručio EU da se ne miješa u slučaj Timošenko i odgovorio u stilu da je njena krivica dokazana na ukrajinskom sudu.

On je trgovinsku ponudu EU opisao kao ponižavajuću. Međutim, vjeruje se da njegovo prisustvo na skupu – bez potpisivanja sporazuma, ukazuje da ne namjerava da sruši mostove prema EU i ekonomsku budućnost zemlje prepusti samo Rusiji, koja želi da se Kijev pridruži trgovinskom bloku na čelu sa Moskvom.

Njegova vlada kaže da je suspenzija sporazuma sa EU samo „pauza“ u procesu integrisanja Ukrajine u evropski mejnstrim.

Janukovič je već prihvatio kratkoročnu pomoć Moskve, koja obezbjeđuje Ukrajini polovinu potreba za gasom, a da se nije pridružio ruskoj Carinskoj uniji sa Kazahstanom i Bjelorusijom.

Nije jasno da li je ruski predsjednik Vladimir Putin nagovorio Janukoviča da promijeni stav, ali diplomate u Briselu, Kijevu i Moskvi ukazuju da će Rusija dati Ukrajini povoljniji ugovor o snabdijevanju gasom i bolje uslove za otplatu 1,3 milijardi eura duga.

Janukovič i Vladimir Putin

Takođe će ponovo otvoriti trgovinske tokove koji su prekinuti od kada je Janukovič počeo da se približava Briselu.

Očekuje se da sjutra budu parafirani sporazumi o političkom pridruživanju sa Gruzijom i Moldavijom, kao i vizni sporazum sa Azerbejdžanom.

Samitu prisustvuju i Bjelorusija i Jermenija, iako su mali izgledi za njihovo približavanje EU.

Koje su koristi od Istočnog partnerstva

Evropska unija je u maju 2009. pokrenula projekat Istočno partnerstvo u namjeri da podrži demokratske i reforme tržišne ekonomije u šest država istočne Evrope i južnog Kavkaza: Jermeniji, Azerbejdžanu, Bjelorusiji, Gruziji, Moldaviji i Ukrajini.

Institucije EU su između 2010. i 2013. izdvojile oko 2,5 miliona eura za finansiranje tih ciljeva. Učesnic programa taj novac koriste da promovišu stvaranje institucija demokratske države, zaštitu životne sredine, industrijske reforme, energetsku sigurnost i borbu protiv siromaštva.

Takođe im se nudi tješnja ekonomska saradnja sa EU, pod uslovom da ispunjavaju određene uslove. One vremenom mogu potpisati trgovinske sporazume sa ciljem da se kompanijama iz država učesnica omogući lakši pristup biznisu u EU.

Ti sporazumi, između ostalog, smanjuju barijere prilikom uvoza i izvoza, te u sektorima finansijskih usluga i javnih nabavki. Veća mobilnost njihovih građana u Evropi takođe je dio projekta.

EU želi da im olakša putovanje u EU i eventualno ponudi bezvizni režim. U zamjenu za lakši pristup EU, države učesnice moraju da uvedu pravila za borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala i šverca ljudi, droge i oružja.

Time se smanjuje rizik od prelivanja kriminala u zemlje EU. Kompanije EU takođe mogu dobiti lakši pristup tržištima šest država, u kojima živi ukupno oko 75 miliona stanovnika.

Tješnje veze sa tim regionom takođe mogu pomoći EU da unaprijedi bezbjednost njenih energetskih zaliha.

U prvim mjesecima ove godine, EU je zabilježila trgovinski suficit sa tih šest država od 3,3 milijarde eura. Njemačka, Italija i Poljska su najveći izvoznici u tu oblast, pri čemu oko pola ukupnog evropskog izvoza u te države ide u Ukrajinu.

Galerija

Preporučujemo za Vas