Pozivi "dobrih careva": Drug Staljin će razgovarati sa Vama

Nikolaja I su zvali „Džingis kan sa telegrafom“. Staljin je bio „Džingis kan sa telefonom“
122 pregleda 6 komentar(a)
Ažurirano: 23.09.2012. 12:26h

Ruska novinarka Maša Gesen, koja je nedavno dobila otkaz zato što je odbila da pošalje ekipu da snimi kako predsjednik podučava mlade ždralove da lete, opisala je neočekivan poziv koji je nakon toga dobila. „Zazvonio mi je telefon...tišina je trajala dva minuta.“ Konačno se čulo: „Ne prekidajte vezu. Spojiću vas.“ Frustrirana, viknula je: „Hoćete li se predstaviti?“ Poznati glas je odgovorio: „Putin, Vladimir Vladimirovič. Čuo sam da ste dobili otkaz i da sam nenamjerno bio uzrok toga.“ Pozvao ju je na sastanak.

Gesen je bila zbunjena: „Kako sam mogla znati da nije u pitanju štos?“

Obrazovani Rusi, kaže britanski istoričar i pisac Simon Sibag Montefjore, uočiće sličnost između ovog poziva i ranijeg miješanja Romanova i komunističkih autokrata u živote pisaca, prosvjetljujuće rituale ruskih lidera i odnosa između vlasti i umjetnosti.

„Drug Bulgakov?...Molim sačekajte. Drug Staljin će razgovarati sa Vama“

Ova tradicija laska piscu u kulturi gdje književnost ima specijalan prestiž. Ali, kaže dalje Montefjore, to iznenađenje takođe promoviše kult nepredvidivog cara koji je, poput Boga, misteriozan.

"Drug Bulgakov? Molim sačekajte..."

Prije 82 godine, pisac i dramaturg Mihail Bulgakov, izbačen je iz sovjetskih pozorišta, njegov opus zabranjen, kada mu je zazvonio telefon: „Drug Bulgakov?...Molim sačekajte. Drug Staljin će razgovarati sa Vama“. Potom se začuo poznati glas: „Izvinjavam se...pokušaćemo da učinimo nešto za Vas.“

„Mandeljštamov slučaj se razmatra. Sve će biti u redu. On je genije, zar ne"

Bulgakov je zatim nazvao Kremlj da provjeri šali li se neko sa njim. To je stvarno bio Staljin. Bulgakov je ponovo angažovan u pozorištu.

Montefjore piše da je pjesnik Osip Mandeljštam u maju 1934. uhapšen zbog poeme u kojoj je ismijao Staljina. Boris Pasternak je pokušao da pomogne. Zazvonio mu je telefon. Staljin: „Mandeljštamov slučaj se razmatra. Sve će biti u redu. On je genije, zar ne", Pasternak: „Ali nije u tome poenta“.

Rekao je da želi da govori „o životu i smrti“. Staljin je prekinuo vezu. Pasternak je nazvao Kremlj da pita Staljinovu sekretaricu da li može ostalima da kaže za razgovor. Dobio je potvrdan odgovor.

"Moraću da ispravim drugove"

U martu 1949, kompozitor Dmitrij Šostakovič je odbio da predstavlja SSSR u inostranstvu. Staljin je nazvao: Šostakovič je rekao da se neće pridružiti sovjetskoj delegaciji zato što nijedan sovjetski orkestar ne izvodi njegove kompozicije. Staljin: „Zašto neće da ih izvode“, Šostakovič: "Zabranili su ih cenzori", Staljin: „Mi nismo izdali takvo naređenje. Moraću da ispravim drugove“.

Današnja Rusija je autoritarna ali je ipak slobodnija, ocjenjuje britanski pisac

Davne 1826, Nikolaj I, nakon gušenja pobune dekabrista, pozvao je njihovog podržavaoca u egzilu, pjesnika Aleksandra Puškina. Car je sebe odredio za Puškinovog cenzora i objavio: „Danas sam razgovarao sa najpametnijim čovjekom u Rusiji“. Puškin je svima ispričao koliko je Nikolaj šarmantan.

Nikolaja I su zvali „Džingis kan sa telegrafom“. Staljin je bio „Džingis kan sa telefonom“. Međutim, piše Montefjore u „Njujork tajmsu“, Putin nije Džingis kan sa „blekberijem“. Tim Rusijama su dominirale misije pravoslavnih careva i ubilački totalitarni marksizam-lenjinizam. Današnja Rusija je autoritarna ali je ipak slobodnija, ocjenjuje britanski pisac.

Tiranin intelektualac

Nezgrapan, sa jednom kraćom rukom, Staljin, nekad objavljivani pisac, bio je pola ubilački tiranin a pola intelektualac, koji je uvijek čitao. Montefjore kaže da su ga uvijek fascinirali književni geniji: navodno je polovina njegove ogromne biblioteke smještena u kabinetu predsjednika u Kremlju.

Putinova interesovanja su, ocjenjuje Montefjore, više utilitaristička. Više voli da propagira, nag do pojasa poput Tarzana, zalaganje za zaštitu životne sredine, kao šaptač tigrovima.

Utilitaristička interesovanja: Putin

Montjefjore ističe da ruski pisci uživaju gotovo status svetaca. Mandeljštam je govorio da se poezija toliko poštuje u Rusiji da su „ljude zbog nje ubijali.“ On je nestao u gulagu. Za vrijeme Staljina, umjetnici nisu bili disidenti. Cilj im je bio samo da prežive i pišu.

Današnja Rusija je i dalje zabrinjavajuće nebezbjedna. Novinare ubijaju, opozicionare tuku, pankerke šalju u zatvor, piše u komentaru. Stoga je Maša Gesen, autorka biografije o Putinu „Čovjek bez lica“, pokazala hrabrost na sastanku sa predsjednikom. Kada joj je ponudio da je vrati na posao, odbila je da bude imenovana od strane Kremlja.

Mit poziva

Stoga, pita se Montefjore, čemu ti carski pozivi? Ishod razgovora je nebitan. Poenta nije u samom pozivu, već u mitu poziva, koji se brzo prenosi u intelektualnim krugovima. (Zato je Staljinova sekretarica odobrila Pasternaku da prepriča razgovor.)

Današnji opozicionari su blogeri, a ne pjesnici

To je pokazalo da je predsjednik čuo za nevolje novinarke i obratio se, imperijalnom velikodušnošću, neprijateljski nastrojenoj spisateljici da bi ispravio nepravdu. Takođe je uspio da dokaže, iako je ismijan zvog svojih „podviga“ - kada se ispostavilo da je tigar kojeg je „uhvatio“ doveden iz zoološkog vrta a da su drevne amfore koje je „izronio“ u stvari postavljene na dno Crnog mora da ih on nađe – da nije nasamaren.

“Bilo je pretjerivanja,” priznao je, ali samo u cilju očuvanja prirode. Dobri car je pokazao da prezire apsurdno sluganstvo svojih smutljivih saradnika, isto kao i obični Rusi. Sve je vidio. Znao je.

Današnji opozicionari su blogeri, a ne pjesnici, ali je jedan autokrata doba Interneta ipak udijelio kompliment staromodnoj pisanoj riječi. Kao što je napisao Bulgakov, „Rukopisi ne gore”, zaključuje Montefjore.

„U redakciji da vlada disciplina kao u vojsci“

Prilikom razgovora u Kremlju, Putin je rekao da su pogriješili i Gesenova, što nije poslala novinarsku ekipu, i njen šef, jer je burno reagovao i otpustio je.

Putin je iznenada ustao i rekao da će razgovarati neki drugi put

„Svakako da u jednom časopisu mora postojati disciplina, kao u vojsci,“ rekao je Putin.

„Ne mora,“ odgovorila je Gesen, koja je bila urednica naučnog časopisa „Vokrug sveta“.

„Zavisi od vojske,“ namignuo je Putin.

Novinarka kaže da je htjela da mu citira ruski zakon o masovnim medijima, koji eksplicitno zabranjuje izdavačima da se miješaju u uređivačku politiku, ali je Putin iznenada ustao i rekao da će razgovarati neki drugi put.

Gesen kaže da je iz 20-minutnog razgovora naučila: „Da je osoba koju sam opisala u svojoj knjizi – površna, egocentrična, ne baš pronicljiva, i očigledno vrlo loše informisana – zaista osoba koja predvodi Rusiju”.

Galerija

Bonus video: