sastank ministara EU

EU nijesu potrebni savjeti Amerike

SAD i EU žele da ostave utisak jedinstva, kako bi umirile finansijska tržišta. Ali, iza zatvorenih vrata, na sastanku u Vroclavu, oštro se sporilo. Zemlje euro-zone će tek u oktobru odlučiti o pomoći Grčkoj.
0 komentar(a)
Ažurirano: 17.09.2011. 18:42h

Američki ministar finansija Timoti Gajtner došao je u Vroclav na poziv Poljske kao predsjedavajuće EU. U prtljagu je bivši bankar imao „dobre savjete“, kakve korake Evropa treba da preduzme u suočavanju sa dužničkom krizom i sprječavanju privredne recesije. Američki predsjednik Barak Obama prethodno je izjavio da problemi sa prezaduženim zemljama euro-zone predstavljaju opasnost po svjetsku privredu.

Gajtner je bio prvi američki ministar finansija koji je učestvovao na sastanku ministara finansija zemalja članica Evropske unije. Diskusija, po svemu sudeći, nije bila harmonična, pošto je Timoti Gajtner, koji se inače ne stidi medija, izbjegavao svaki kontakt sa evropskim novinarima u Vroclavu.

I uobičajena grupna fotografija ministara finansija napravljena je bez američkog kolege. Iz delegacijskih krugova se saznaje da je Gajtner bio razočaran neslogom 17 država o tome, kako riješiti najtežu krizu od uvođenja eura. Priče o kraju monetarne unije moraju se okončati, rekao je navodno Gajtner.

Koliko treba uvećavati Fond za finansijsku stabilnost?

Ministar finansija iz Vašingtona insistirao je da se Fond za spašavanje (odnosno Evropski fond za finansijsku stabilnost) ne poveća na 440 milijardi, već na mnogo veću sumu, kako bi se i Italija, ako to bude bilo potrebno, mogla spasiti.

Gajtner je predložio učešće Evropske centralne banke u otkupu državnih dugova, što bi uz neke finansijsko-tehničke trikove moglo da dovede do povećanja kapaciteta Evropskog fonda za finansijsku stabilnost.

Prema informacijama iz austrijske delegacije, njemački ministar finansija Volfgang Šojble je to odbio. Američka metoda vodi povećanju opasnosti od inflacije i, na kraju krajeva, dovodi u pitanje nezavisnost Evropske centralne Banke, rekao je on.

A luksemburški premijer Žan Klod Junker, šef euro-grupe, hladno je poručio Gajtneru: „O proširenju fonda za spašavanje ne diskutujemo sa nekim ko nije član euro-zone.“

Marija Fekter, austrijska ministarka finansija, kritikovala je predloge američkog kolege. Timoti Gajtner odbija porez na transakcije za finansijska tržišta, što je naljutilo Mariju Fekter, koja je izjavila: „Gospodin Gajter odbija tako dobru mjeru i istovremeno nam priča šta da radimo sa novcem od poreza. Mislim da to nije u redu.“

Evropljani negoduju

Novi program za evropsku privredu, koji je iznio Gajtner odbio je i šef euro-grupe Žan Klod Junker, zato što jednostavno nema para.

„Unutar euro-zone ne vidimo manevarski prostor za dalje konjukturne programe. Ne možemo da ugrozimo finansijsku konsolidaciju javnih budžeta“, rekao je on.

Države članice trebalo bi do kraja septembra da usvoje novi ugovor o Fondu za spašavanje. Do sada su to učinile samo četiri države. U Njemačkoj će Bundestag glasati u posljednjoj nedjelji septembra.

U Vroclavu nije zvanično vođena diskusija o eventualnom bankrotu Grčke. Šef euro-zone Žan Klod Junker nije direktno kritikovao diskusiju o tome u njemačkoj vladi, ali je na konferenciji za novinare dao na znanje da nije zadovoljan. Mora se poštovati verbalna disciplina, rekao je Junker i dodao da konflikte ne treba još više podgrijevati.

Njemački ministar privrede Filip Resler je naime, govorio o stečaju Grčke i njenom izlasku iz euro-zone, što njemačka kancelarka Angela Merkel odbija.

Preporučujemo za Vas