novi zakon - zaštita od sad ili kontrola komunikacija

Ruski korak ka "internjetu"

Zakon o "suverenom internetu" nalaže instaliranje specijalne opreme i softvera za praćenje na hiljade ključnih tačaka interneta u Rusiji koji će slati podatke u centar za nadzor koje će imati moć i ovlašćenje da preusmeri informacije za koje vlada smatra da predstavljaju pretnju po državu, kao i da izoluje takozvani Runet od ostatke svjetske internet mreže u slučaju stranog sajber napada
1184 pregleda 1 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Shutterstock
Ilustracija, Foto: Shutterstock

Zakon o "suverenom internetu" stupio je na snagu u Rusiji, kao mjera  za koju se očekuje da će omogućiti vladi da nadzire protok informacija  na internetu, odsjeći pristup sadržaju koji smatra "opasnim" i izolovati  ruski internet kao odbranu od stranih sajber napada, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Koji je smisao zakona i zašto je usvojen?

Zakon o "suverenom internetu" nalaže instaliranje specijalne opreme i  softvera za praćenje na hiljade ključnih tačaka interneta u Rusiji koji  će slati podatke u centar za nadzor koje će imati moć i ovlašćenje da  preusmeri informacije za koje vlada smatra da predstavljaju pretnju po  državu, kao i da izoluje takozvani Runet od ostatke svjetske internet  mreže u slučaju stranog sajber napada.

Sprovođenje zakona će nadgledati federalna agencija za komunikacije Roskomnadzor.

Ta agencija će tražiti "pretnje po integritet" ruskog interneta koje  ugrožavaju veze među korisnicima, "pretnje po pouzdanost" ruskog  interneta koje mogu podriti funkcionisanje servera i druge opreme i  "pretnje po bezbednost", uključujući pokušaje hakerskih napada na opremu  provajdera ili "destabilišuće spoljne ili unutrašnje informacione  aktivnosti na internetu".

Makar u teoriji, novi centar za nadzor će moči da analizira protok  internet saobraćaja u realnom vremenu i da blokira ili preusmjerava  specifične informacione pakete – na primjer, komunikaciju na društvenim  medijima ili video snimak na Jutjubu (YouTube) – kroz proces koji se  zove "dubinska inspekcija paketa" (deep-packet inspection - DPI).

Autori zakona su rekli da je napravljen kao odgovor na, kako navode,  "agresivnu prirodu" američke strategije za sajber bezbjednost koja je  usvojena u septembru 2018. Prema tadašnjem saopštenju Bijele kuće, ta  strategija ima za cilj da "identifikuje, osujeti, omete, smanji i  odvrati ponašanje u sajber prostoru koje je destabilišuće i protivno  našim nacionalnim interesima, dok čuva američku nadmoć u sajber  prostoru".

Ruski predsjednik Vladimir Putin je rekao da je taj zakon potreban da  se osigura da ruski internet može da funkcioniše ako Sjedinjene Američke  Države pokušaju da presjeku pristup Rusije globalnoj mreži.

Mnogi analitičari i aktivisti civilnog društva su rekli da je prava  namjera zakona da se omogući državi da ućutka drugačije političke  stavove.

Zamjenica direktora Hjuman rajts voča (Human Rights Watch) za Evropu i  centralnu Aziju Rejčel Denber (Rachel) upozorila je da "zakon  dozvoljava kolosalno, vansudsko blokiranje govora i informacija bez  transparentnosti, odgovarajućeg sudskog odobrenja i značajnog nadzora".

"Zakon se ne tiče stranih prijetnji ili zabrane Fejsbuka (Facebook) i  Gugla (Google), što Rusija već može legalno da uradi", rekao je za  Blumberg (Bloomberg) Andrej Soldatov, ruski bezbjednosni analitičar i  autor knjige "The Red Web: The Kremlin's War On The Internet". "Riječ je o  tome da se može presjeći određena vrsta saobraćaj u određenim oblastima  tokom građanskih nemira".

Ruska vlada izgleda već ide u tom smjeru. Tokom neodobrenih protesta u  Moskvi 27. jula i 3. avgusta zbog izbora, demonstranti i novinari su  izvijestili o teškoćama u pristupu internetu preko svojih mobilnih  uređaja. Direktor aktivističke grupe Društvo za odbranu interneta Mihail  Klimarjev je za RSE rekao da je njegovo praćenje korišćenja interneta u  centru Moskve 3. avgusta "ukazalo da je pristup presječen" i da su mu  njegovi izvori rekli da je telekomunikacioni provajder Vimpelkom  ograničio pristup na zahtev Federalne službe bezbjednosti (FSB).

Novi zakon bi mogao omogućiti vladi da nastavi takvu praksu s većom preciznošću bez obaveštavanja internet provajdera.

Šta će biti sada kada je zakon stupio na snagu?

Za prosečnog ruskog korisnika interneta, neće se odmah puno toga  promeniti. Sam zakon tvrdi da će neke odredbe početi da se primenjuju  2021.

"Pošto je zakon usvojen, postalo je jasno da će morati da usvoje još  nekih 30 normativnih akata o njegovoj primeni", rekao je za RSE  Aleksandar Isavnin, analitičar u organizaciji koja se zalaže za internet  slobode Roskomsvoboda. "Neki od njih su već usvojeni, ali su prilično  nejasno napisani... Drugi koji su bili u procesu izrade su odbačeni iz  čisto birokratskih razloga".

"Zakon ne stupa potpuno na snagu tačno 1. novembra", rekao je on,  dodajući da će mnogi efekti zakona zavisiti od formulacije normativnih  akata.

Na duži rok, korisnici ruskog interneta mogu očekivati veće troškove, manju brzinu i manje provajdera.

Rusija, istakao je Isavin, ima oko 8.000 registrovanih internet provajdera, od kojih je 5.000 aktivno u svakom trenutku.

"Naravno, ova situacija nije po volji onih u vladi koji vole potpunu  kontrolu, koji vole da su nadležni", rekao je on. "Mnogo je teže  kontrolisati 5.000 provajdera nego dva, tri ili četiri – ili jednog,  koliko imaju u Siriji".

Internet provajderi su upozorili da će usaglašavanje sa zakonom doneti veće troškove i sporije usluge.

"Ruski operateri će morati da troše mnogo više da obezbede pristup  internetu nego drugi operateri", rekao nje Isavnin. "I sve to je  neophodno da bi se, na ovaj ili onaj način, ruskim građanima ograničio  pristup informacijama. To nije samo cenzura – to je cenzura koju sami  Rusi moraju da plate. To je najtužniji deo".

Vlada procenjuje da će konačni troškovi zakona biti između 20 i 30 milijardi rublji (283 miliona evra do 425 miliona evra).

Roskomnadzor je krajem septembra najavio da će početi sprovođenje  testova novog sistema do kraja 2019. u Uralskom federalnom okrugu.  Aktivisti i analitičari će pratiti taj region da vide da li će biti  primetnog smanjenja brzine ili pouzdanosti interneta.

Da li Rusija pravi nešto poput kineskog Velikog zaštitnog zida?

U junu 2010. tadašnji ruski predsednik Dmitri Medvedev je posetio  sedište Tvitera (Twitter) u Silicijumskoj dolini, čime je postao prvi  šef države koji je to uradio. Svečano je otvorio svoj Tviter nalog tokom  posete i napisao svoj prvi zvanični post.

Tokom iste posete SAD, Medvedev je takođe svratio u Gugl (Google),  Cisko sistems (Cisco SystemsI) i Epl (Apple). "Rusija pokušava da  postane otvorena zemlja", rekao je na Univerzitetu Stanford u govoru  koji je čitao sa svog Epl Ajpeda (iPad).

Poseta je možda bila simboličan vrhunac ruskih ambicija da se  pridruži globalnoj tehnološkoj zajednici. Nevladina organizacija iz SAD  Fridom haus (Freedom House) je 2009. rangirala Rusiju na 49. mesto prve  svoje liste Sloboda interneta. Kada je Medvedev vratio predsednikovanje  Putinu 2012, Rusija je pala na 52. mesto. Putanja na dole je posle  nastavljena svake godine, da bi 2018. Rusija bila 67. od 100 rangiranih  zemalja, dva mesta ispod Sudana i samo jedno iznad Ujedinjenih Arapskih  Emirata.

Tokom tih godina, ruska vlada je usvojila brojne mere za koje  aktivisti kažu da su očigledno usmerene na ograničavanje internet  slobode. Moskva je 2017. ograničila upotrebu virtuelnih privatnih mreža  (VPN). Iste godine je uvela meru kojom se mediji finansirani iz  inostranstva označavaju kao "strani agenti". Sledeće godine je usvojen  zakon koji zahteva od platformi društvenih medija da povezuju naloge  korisnika s telefonskim brojevima, što je ograničilo anonimnost na  internetu.

Iste godine je stupio na snagu takozvani Zakon Jarovaje koji nalaže  telekomunikacionim kompanijama da čuvaju sve podatke korisnika do šest  meseci i da FSB-u omoguće neograničeni pristup. Vlada je takođe više od  godinu dana pokušavala da blokira popularnu aplikaciju za razmenu poruka  Telegram zato što je ta platforma odbila da FSB-u da ključ za  enkripciju.

Istovremeno, vlada je pokrenula procese protiv stotina ljudi zbog  postova i drugih aktivnosti na internetu koje smatra "ekstremnim" ili  "uvredljivim". Ranije ove godine, Rusija je usvojila kontroverzni zakon  koji nameće kazne za upotrebu elektronskih medija za izražavanje  "nepoštovanja" prema zvaničnicima, društvu ili državnim simbolima.

Neki komentatori su izrazili strah da Rusija pokušava da kopira  čuveni kineski Veliki zaštitni zid (Great Firewall) koji je postao  velika – mada ne i nesavladiva – prepreka koja je izolovala kineski  internet od delova globalnog interneta koji se ne sviđa Pekingu.

Isavnin iz Roskomsvobode kaže da to nije moguće iz nekoliko razloga.  Prvo, Kina ima dovoljno veliko domaće tržište da nezavisno pravi i  konzumira internet proizvode. Već je razvila relativno popularne i  uspešne kineske verzije Gugla, Fejsbuka i drugih globalno popularnih  sajtova.

Pored toga, Peking je od početka kontrolisao razvoj interneta u Kini,  dok se u Rusiji internet godinama uglavnom razvijao po principima  slobodnog tržišta, pre nego što je vlada na njega usmerila pažnju.

Rezultat je da je Kina stavila kontrolu "između Kine i ne-Kine", rekao je Isavnin.

"Ruski zakon o suverenom internetu i blokade koje će se deseti,  funkcionišu unutar zemlju, između internet provajdera", dodao je on,  "Kineska vlada ograničava pristup svojih građana stranim informacijama,  ali se ne meša u ono što se dešava unutar zemlje. Oni ne uništavaju  infrastrukturu ili tržište unutar zemlje".

Više je prikladno porediti Rusiju s Iranom, dodao je Isavnin.

"Telegram je u Iranu blokiran nešto efikasnije nego u Rusiji, ali se i  dalje koristi", rekao je on. "Tviter je blokiran u Iranu i teško je  koristiti virtuelne privatne mreže, ali se Tviter tamo i dalje aktivno  koristi. Iran je neka vrsta cilja ka kojem možda teži naša vlada. Ali,  kao što vidimo iz skorašnjeg iskustva, nije bila potpuno uspešna u tom  pogledu".

Da li će novi zakon označiti kraj internet slobode u Rusiji?

Sve zavisi od toga kako će se zakon sprovesti i koliko će vlada biti istrajna, rekao je Isavnin.

On je dodao da dva velika faktora rade protiv vladinih napora da  preuzme kontrolu nad pristupom informacijama: korupcija i složenost  samog interneta.

"Naša najveća nada je korupcija", rekao je on za RSE, navodeći da je  moguće da će "zakon biti iskorišćen za krađu novca odvojenog za opremu i  stvaranje novog centra za kontrolu interneta, ali da u stvarnosti ništa  neće funkcionisati… Nadamo se da će proćerdati novac i da će se  smiriti".

Pored toga, neuspeh vladinih prethodnih napora da ograniči internet,  rekao je Isavnin, pokazuje loše razumevanje kako internet funkcioniše.

"Američki vojni istraživači (koji su napravili začetke interneta  60-ih godina) smisli su ga tako da preživi i nastavi da radi u slučaju  sovjetskog nuklearnog napada", rekao je on. "Hvala Bogu, to se nikada  nije dogodilo. Ali DNK koji je ugrađen u sistem, sada omogućava da  internet u Rusiji preživi u slučaju 'nuklearnih napada' Roskomnadzora".

"Zaključavanje ruskog interneta će se dogoditi samo kada se potpuno  zatvori", dodao je Isavnin. "Moraće da ga potpuno zabrane, ali neće moći  da urade to. Sada se hvali različitim uslugama države kojima je već  teško pristupiti bez interneta. Naša birokratija ga koristi. Teško da će  vlada odlučiti da ga potpuno ugasi".